Почетна » Лекари опште праксе моћи ће да раде ултразвучне прегледе

Лекари опште праксе моћи ће да раде ултразвучне прегледе

Министарка Грујичић о важним изменама које предстоје

од Други Пишу
0 коментар

Министарка здравља Даница Грујичић, гостујући у емисији “Уранак” на телевизији К1, најавила је изградњу новог породилишта „Народни фронт“ на Бежанијској коси, али и реконструкцију многих породилишта, домова здравља и болница широм наше земље.

Такође напомиње, да ће се од сада у домовима здравља радити детаљније биохемијске анализе, али и да ће лекари опште праксе моћи да обављају ултразвучне прегледе. Како министарка истиче, до сада није добила веће замерке на рад здравства, али се пацијенти и здравствени радници углавном жале на простор и обављање појединих анализа које не могу да ураде у примарним установама.

Најмање се жале на домове здравље. Некако ми организација посла најбоље делује у примарној здравственој заштити. Моје колеге углавном имају замерке на немогућност да у одређеном тренутку одраде све оно што је потребно и направе диференцијалну дијагнозу, како би установили да ли је пацијента потребно слати даље или не. Оно што смо ми урадили сада, изашао је тај правилник са проширењем биохемијских услуга. Проширењем анализа крви, које могу да ураде домови здравља. Од сада ће комплетне анализе моћи да се раде. Пацијент док не добије анализе, неће морати да иде у секундарну здравствену установу, већ ће моћи да заврши примарном нивоу – каже др Даница Грујичић.

Лекари опште праксе моћи ће да раде ултразвучне прегледе

Министарка истиче, да је од почетка 2000. године у здравству направљено много грешака, које морају да се исправе.

Морамо пружити ингеренције лекарима опште праксе, да ураде чак и неки ултра звук. Планирамо да и у сеоским здравственим установама отворимо неку малу лабораторију, јер сада из неколико капи крви можете да видите, да ли постоји повишен шећер, уреа, да ли бубрези раде како треба. Много је грешака учињено у здравству после 2000. године и нама ће требати пуно времена да све вратимо у нормалу. Домови здравља су били препуштени локалним самоуправама. Одлучивали су људи који нису лекари и који ништа нису знали о здравству. С друге стране, у неким срединама, где су углавном жене биле руководиоци, ти односи лекара, су остали потпуно добри. Поделили су се одлично. У неким срединама направљене су по две супротстављене стране лекара, што никако није добро за пацијенте. Нико није водио рачуна колико су нам стари доктори. На пример, ако неко за три године иде у пензију. У том случају, морате да запослите млађег лекара који ће њега заменити. Није вођена политика планирања кадрова – истакла је министарка.

Неки домови здравља су добро опремљени, неки нису уопште

Имамо болнице које су савршено опремљене, а онда Домове здравља и поједине болнице које нису. Много је држава урадила, да посебно онколошки пацијенти, добију иновативну терапију и довољан број линеарних акцелератора. Пре само пет година, 21 линеарних акцелератора је изгледало као научна фантастика, ми сада то имамо и нема разлога да се чека. Овим путем, молим пацијенте који чекају, да се јаве Министарству здравља, јер сада Институт за онкологију и радиологију Србије, има довољан број линеарних акцелератора и пацијенти немају потребе да чекају по месец дана на прегледе.

Последњих пар година, доста се улаже у здравствене установе, па су и реакције пацијената на рад медицинских радника много позитивније.

Пацијенти су задовољни радом лекара и медицинским особљем, али се углавном жале на просторне услуге, посебно на Институту за онкологију и радиологију Србије.

„Здравство се финансира из буџета, али и из иностраних фондова“
Изградња новог породилишта на Бежанијској коси, имаће преко 40 хиљада квадрата.

Здравство се финансира из буџета, али и из иностраних фондова. Буџети постоје за Тиршову 2. Следеће године би требало да почне изградња „Народног фронта“ на Бежанијској коси. Биће распрострањено на 40 хиљада квадрата, али пре градње мора да се достави читав урбанистички план, како би радови могли да почну да се изводе – каже др Грујичић и додаје да се породилиште „Народни фронт“ налази се на веома неприступачном месту, а имају највећи број порођаја.

У „Народном фронту” су константне гужве, налази се на веома неприступачном месту, а у њему се обавља највише порођаја. Прошле године су имали 8,5 хиљада порођаја, убедљиво су најјачи у Србији и заиста заслужују једне просторне услове који треба да буду. Са друге стране, они су још увек лидери у вештачкој оплодњи и због тога мислим да треба да добију све неопходне услове. Такође, нисмо заборавили ни ГАК, ту је већ урађен пројекат, обезбеђен је и новац, реконструкција би требала да крене ове године, као и реконструкција неурохирушке клинике. Мора да се пази на труднице.

Министарка здравља наглашава да је у плану и реконструкција ГАК у Нишу

Када сам обишла породилиште у Нишу, рекла сам председнику да нешто мора да се уради, јер оно је стварно критично. Уколико желимо да нам се бебе рађају у Србији, морамо и трудницама да омогућимо удобан и сигуран порођај. Ово породилиште је током осамдесетих година, било урађено по стандардима, али сада је 21. век, дотрајало је и мора све да се уреди, како споља, тако и изнутра. Синиша Мали је добио налог од председника да нађе новац. Много је другачије је када одете и видите болнице, јер тада можете да направите приоритете, где је стање критично и где мора хитно нешто да се уради.

Ментално здравље људи након пандемије корона вируса, постало је веома поремећено, због тога, како др Даница Грујичић напомиње, морају да се среде психијатријске болнице, како би пацијенти у њима, имали адекватну негу.

После ковида ментално здравље је основно о чему се прича и у светској здравственој организацији. Након закључавања, пандемије и тог страха који је владао, ментално здравље јако поремећено код људи. Морамо наше болнице тако средити, да нас не буде срамота, где су наши психијатријски случајеви смештени. Клинички центар има зграду на Авали, која је потпуно пропала. Ми смо пре 30 или 40 година, тамо имали вежбе и били су јако добри резултати лечења. Пацијенти су јако лепо деловали на ту природну средину, мало одвојени од свега. Падинска скела мора да се среди, Вршац, Ковин, Топоница и дефинитивно морамо спустити психологе и психијатре на ниво домова здравља. Где год да сам била у домовима здравља, моје колеге инсистирају на томе, да су им психијатри неопходни.

Штрајк у психијатријској установи „Лаза Лазаревић“

Медицински радници у психијатријској установи „Лаза Лазаревић“, месецима су у штрајку, због неслагања са ставовима директорке те установе. Министарка здравља, каже да је обавила разговор са њом, као и да је предложила њену смену, али да о томе одлучују премијерка Ана Брнабић и Влада Србије.

Они раде, али у своје слободно време протествују. Воде рачуна о својим пацијентима, али не можете гарантовати добар медицински рад у установи где су поремећени људски односи. Саслушала сам синдикате и директорку, отишла сам на лице места, сматрала сам да може да се нађе средње решење, као и да директорка остане на свом месту. Директорка је показала једно нестрпљење, послала ми је поруку у којој је написала „Ја поступам“, а након тога уследиле су претње медијима и мени. Ја сам поднела предлог за њену смену, јер је унела потпуни немир у организацију и запослени су почели да одлазе, али премијерка Ана Брнабић и остали Министри у Влади одлучују о свему томе.

Како др Грујичић истиче, млади лекари у нашој земљи су одлични и напомиње да ће се залагати да плате буду веће, али и правилно распоређене.

Одлични су нам млади кадрови. Они се не плаше да кажу шта мисле, васпитани су. Имаће ко да нас лечи. Плате треба да буду веће у здравству, али мора да постоји разлика између сестре на шалтеру и медицинске сестре која негује пацијенте на интензивној нези. Тим сестрама треба да се дају веће плате, јер ће у супротном отићи. Борићу се да плате буду веће, али не могу сви да имају исто.

У Србији се вечито поставља питање, да ли децу треба вакцинисати ММР-ом, министарка сматра да је то неопходно, али и да поверење у лекаре мора да се врати.

Деца треба да се вакцинишу. У мањим срединама су преко 98 посто, у суштини не добију деца која имају неке контра индикације. У Београду, вакцинација ММР вакцином је око 56 посто. Морамо вратити поверење у лекара, а то се стиче када сваки пут када вам се пацијент обрати, решите проблем.

Дигитализација

Др Даница Грујичић истиче, да је дигитализација у здравству неопходна, јер ће се тако знатно олакшати рад са пацијентима и моћи ће брже да се реагује у успостављању тежих дијагноза.

Дигитализација – да би лекар ако у нешто посумња, одмах зна како да реагује и кога од својих колега треба да окрене. Помоћи ће да се код тежих пацијената, код којих се сумња на карцином, биопсија обави за 7 дана, то нам је примаран циљ. Како бисмо у томе успели, морамо да имамо подршку свих мојих колега. Знали бисмо колико је који доктор прегледао пацијената. Није само битан број, већ и квалитет. Људи траже да му објасните какву болест има, а задатак лекара је да без обзира на болест охрабри пацијента. Изгубили смо фини контакт са пацијентима, који лекари у унутрашњости још увек негују.

Након што је једна серија Торлакових БСЖ вакцина повучена, министарка истиче да је већина деце поново вакцинисана

Сви су примили поново вакцину. Остало је само неколико породица, где је беба имала неку контраиндикацију у том тренутку, када је требала да буде вакцинисана. До септембра имају времена да се вакцинишу.

Забрана пушења у свим затвореним просторима у Србији у наредних годину дана требало би да ступи на снагу
2/3 нашег становништва су непушачи. Оно што је мене обрадовало је то, да млади људи инсистирају на томе. Пушење је повезано са карциномом плућа, како активно, тако и пасивно, што значи да су и не пушачи угрожени од стране пушача. Треба нам сигурно једно годину дана да све припремимо, али једино можемо да успемо само ако казне буду адекватне.

Др Даница Грујичић истиче да би на крај свог мандата волела да медицински радници не иду у иностранство, али и да се биопсије раде у року од седам дана.

Волела бих да млади људи не иду у иностранство, као и да када се посумња на малигну болест, биопсија буде урађена за недељу дана, као што је то у Данској – закључила је министарка здравља др Даница Грујичић у емисији „Уранак“ на телевизији К1.

 

Телеграф

Можда ти се свиди

Оставите коментар