Гледам ових дана на телевизији како оне новинаре Жиг инфа избацише из општине, и не могу да се не сетим моје ране младости, кад сам излазио са друштвом по Трскари, Зобару, Алегру, Вожду и још многобројним дискотекама и кафанама на територији Гроцке и Смедерева.
Наше друштво бројало је 5-7 нас увек, излазили смо, зезали се, јурили девојке, крали ћалету кола, возили после МЗ моторе, служили војску…једноставно живели младост…
Чини ми се да смо много више и боље живели него ова данашња омладина. Дружили смо се доста више, излазили сваког петка и суботе по многобројним локалима на територији Гроцке и околине, што је, нажалост, данашњој омладини то ускраћено.
После толико година гледајући снимак како чувени избацивач из Трскаре звани Витко, у онако рвачком стилу избацује новинара Жиг инфа, не могу да се не сетим како је мене у сличном маниру избацио из дискотеке пре више од двадесет година.
…то суботње вече блејили смо мало у Папилону, попили пар пића у Флај бару и отишли око поноћи у Трскару. На вратима стандардна прича, купујеш карту, Витко те претреса и упадаш да нађеш слободан сто. Све је било ок, до негде око два сата око поноћи, неки бегаљичани били сто до нас, мало више попили, узели мало лове од шверца воћа и како воле да се покажу одмах по Гроцкој, па то је невероватно. Гледам и данас после двадесет година исто је, воле у Гроцкој да се провозају колима и избаце кључеве на сто у кафићу, као да им је то све у животу, имају урођен тај комплекс и преносе га с колена на колено.
И тако мени неки прцопевац из Бегаљице, нешто млати рукама и као игра ко да је Мајкл Џексон, и стално ме несто закачиње. Опоменем га ја два пута, и он ме нешто као попреко гледа, и почиње нешто да ми прича да се мангупира. Кад сам га сашио песницом моментално сам га претурио, и ту кренемо сви да се међусобно ковемо.. Кад после пар тренутака кад на мене скочи нека сирова сила, ухвати ме за руке и буквално ме изнесе напоље и кад ме фрљну, летео сам до семафора. Ја да погледам ко ме избаци, и увидех Витка. Нисам смео ништа да му кажем, буразер му био пандур, радио за Блажу, а он онда био јак политичар. Нисам смео да се замерам.Гледам га данас ништа се није променио, човек не стари, још увек има ону задрибанску фацу и сирову снагу.
После чујем Блажа га пребацио да ради на вратима у општини да тамо избацује људе који му неодговарају.
Нажалост неки људи цео живот остану исти, једноставно не раде на себи, не уздижу се, ја више и не живим тако често у Гроцкој, али ме младост и ти лепи тренуци доста вежу. Нажалост, сваки пут када дођем осећам се све лошије, једноставно у Гроцкој је стало време, иста је као и пре двадесет година, људи су исти, навике, комплекси, чаршијске приче, све је остало исто.
Некада је Гроцка имала душу, можда је има и сада, али је празна.
Избачени староседеоц
