„’Деца су добила физиолошки раствор уместо вакцина’, ‘Виче на болесног пацијента, нема емпатије’, ‘Шета у деколтираном мантилићу са напумпаним уснама и у мрежастим чарапама’, ‘Снимила порођај пацијенткиње и објавила на интернету’, само су неке од прича чији епилог каже:‘Крива је сестра’, а нико не пита где је, како и када та сестра завршила школу, да ли је квалификована и школована или је ту да девалвира и потпуно уништи нашу струку, јер њен погрешан потез може некога коштати живота”, револтирано за Нова.рс прича Радица Илић, председница Синдиката медицинских сестара и техничара Србије, која наглашава да је ово тек почетак озбиљних последица одобравања преквалификованих диплома у медицини, које се само системски могу зауставити, а постоје у Србији и Републици Српској, и нигде више у свету.
“На све проблеме, које су изазвале махом преквалификоване раднице у медицини, ми ћутимо. Ћути онај квалитетнији и квалификованији проценат медициниских сестара и техничара. У тишини трпимо понижавања и дискриминацију. Дошли смо дотле да када пацијент уђе у здравствену установу мора да пита медицинску сестру где је и како завршила школу, да се увери да није преквалификована фризерка, козметичарка, масерка, да није сумњивим путевима, брзином светлости, стекла диплому, јер није свеједно ко ће вам дати ињекцију, вакцину, ко асистира лекарима приликом операције на срцу или током порођаја. Мој савет пацијентима је – обавезно питајте!”, апелује Илић.
Она наглашава да већ 20 година озбиљне и квалификоване сестре и техничари, постављају иста питања.
“’Зашто?’ и ‘Докле?’ ’Какав смо то модел понашања и деловања усвојили?’ Идемо из једне грешке у другу. Наше школоване сестре одлазе из Србије, јер неће да трпе понижења, да раде у катастрофалним условима и за мале плате. Остају нам оне које овај посао не раде због пара, јер их очигледно имају из других извора, али воле да обуку бели манти и да се шепуре кроз болницу или дом здравља. У нашем послу постоји кодекс облачења, али ретко ко га данас поштује. Не може се на посао у здравствену установу ићи у мрежастим чарапама и са дубоким деколтеом као за ноћни излазак. Чак ни у филмовима сестре не изгелдају као го-го плесачице. Оне не треба да буду атрактивне, већ школоване за свој посао, да буду фине и љубазне према пацијенту, да знају да раде и да се понашају на радном месту. Главне сестре које санкционишу своје запослене, личним примером показују како треба да се долази на посао и ради. Некада, чак ни на вежбе, нисмо смели да долазимо ако нам је једно дугме отпало са мантила. Наш протест изразили смо у Саопштењу које смо послали Министарству здравља, са питањем ‘До када ћемо ово да тримо?’, али одговор још није стигао”, објашњава Радица.
Преквалификација у здравству одобрена је само у Србији и у Републици Српској.
“И нигде више у региону, нити у свету. То је наш деструктивни ‘патент’. Када сам пре много година једном државном секретару у Министарству здравља рекла да ће нам школоване сестре отићи у иностранство, одговорио ми је:‘Па шта, доћи ће Индијке да нам дају ињекције’, а сигурна сам да би он пре отишао у Немачку по ињекцију, као што су и неки бивши министри. Ево где нас је то довело, имамо децу која добијају физиолошки раствор уместо вакцине, жену која је осванула на интернету јер је ‘сестра’ снимала како се порађа, дешавало се чак да докторка каже сестри ‘Овде урадите шећер’, мислећи да пацијенту треба да измери шећер, а она оде у кухињу и донесе кутију са шећером за кафу. Ове, и сличне, срамотне и недопустиве појаве су, плашим се, само почетак. Сви ти пропусти су генеза вишегодишњих преквалификација”.
Недозвољено снимање жене на порођају може да уради само неко ко је полуписмен и необразован, сматра Илић.
“То што је урадила коси се са људским моралом, са здравим разумом, па нека иде негде да ради нокте, сређује фризуре, немам ништа против, али не може са таквим ставом и понашањем да ради у операционој сали са пацијентима, посебно не у породилишту. Са друге стране, особа која проведе четири године у струковним школама, зна како треба и мора да се понаша на радном месту. Где су ту начелници и главне сестре да опомену, да контролишу рад својих запослених? Има феноменалних колега које и даље воде рачуна и држе се правила понашања, али их је, нажалост, све мање, јер такви се у Србији не задржавају дуго”, каже Радица.
Овај проблем мора да се решава хитно и системски, наглашава она.
“Нешто мора да се промени да бисмо задржали школоване сестре и да престанемо са преквалификацијама, јер ће нам доћи главе”.
Подсетимо, у Србији је највише преквалификованог особља у медицини, па су медицинске сестре, техничари и лаборанти углавном дојучерашњи фризери, масери, спремачице, козметичарке. Мањак школованих медицинских сестара довео је до тога да установе морају да примају преквалификоване раднице. Наиме, Универзитетски клинички центар Србије (УКЦС) је у таквом дефициту са медицинским сестрама, да на конкурсима траже и до 40 сестара, а јави се седам или осам. Слична је ситуација и у осталим установама у Србији. Један од главних разлога зашто пропадају конкурси је што се расписују искључиво за рад на одређено време, тачније на сраман уговор од три месеца, са изговором да је у питању “повећан обим посла”, иако је у установама непрекидно неопходан сталан прилив особља.
Цене преквалификација у појединим државним медицинским школама:
Школарина (по разреду) – 3300 дин.
Обнова године – 1100 дин.
Испит – теорија – 650 дин.
Испит – вежбе – 1000 дин.
Испит – теорија + вежбе – 1650 дин.
Час вежби (практична настава) – 120 дин.
Час припремне наставе (вежбе) за матурски испит – 120 дин.
Матурски испит – 2300 дин.
Приликом уписа пријем документације и прављење разлике предмета наплаћује се 1000 динара.
Напомена: У приватним школама ценовник није истакнут, а телефоном нису желели да нам саопште колико кошта школовање, тачније преквалификовање или диплома.
Foto: Tanjug/AP Photo/Manu Fernandez, File
Ана Марковић Нова