Важеће казне за злостављање животиња биле би у реду када би се стварно и спроводиле, а људи се тешко одлучују да пријаве насилнике због страха од одмазде али и неповерења у институције.
Убијање и злостављање животиња у Србији регулисано је Кривичним закоником чије одредбе, између осталог предвиђају:
– Ко кршећи прописе убије, повреди, мучи или на други начин злоставља животињу, казниће се новчаном казном или затвором до две године.
– Ако је дошло до убијања, мучења или повређивања већег броја животиња, или је дело учињено у односу на животињу која припада посебно заштићеним животињским врстама, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.
Александар Гаврић из организације Анимал Ресцуе Сербиа каже за портал Н1 да има на хиљаде пријава за злостављање животиња, а само је око шест одсто њих фактицки процесуирано са симболичним казнама.
„Људи треба да пријављују али не верују институцијама“, напомиње Гаврић.
Према подацима које нам је дао, од 2006. до 2020. године, поднето је више од 6.500 кривичних пријава, од чега је до суда дошло 400 случајева, а од тога 299 резултирало осуђујућим пресудама.
„Махом су биле у питању новчане казне које су смешне 20.000-30.000, динара, највећа за коју знам је 130.000 динара за убијену женку са штенцима у околини Ваљева, почетком 2022, по нека условна осуда а често се примењивао начело опортунитета, односно одустанак тужиоца од гоњења уколико се одређени новчани износ уплати у хуманитарне сврхе и тај износ се одређује од случаја до случаја“, истиче Гаврић.
Према његовим речима, изречено је само 26 затворских казни у трајању од 2 до 6 месеци, и само једна у трајању од 6 до 12 месеци. Што се малолетника тиче, како је навео, поднето је 46 кривичних пријава, осуђено је 13 њих, али ни у једном случају није изречена казна малолетницког затвора нити било која друга заводска мера.
„Не чинимо многои када видимо да је неко тако слабо кажњен. Казне су јако мале у односу на оно што се чини „, каже Гаврић, додајући да постоје и случајеви злостављања за које и не знамо“, каже он.
Нагласио је да је потребно реаговати када се примети да деца малтретирају животиње.
„Та деца касније постају насилници, то је научно доказано. Ако људи то виде треба да пријаве. То што раде према животињама је израз њихове немоћи, треба видети ста их мучи и радити на томе док су још деца да се такво понашање исправи“, каже Гаврић.
Каже да разуме да људи имају страх да пријаве насиље над животињама јер се плаше одмазде, и то је, према његовом искуству најизраженије у мањим срединама.
Због тога је ова организација направила апликацију „Пријави“, која ће ускоро почети да ради и на којој ће људи моћи анонимно да пријављују насиље над животињама уз одређене доказе.
Милица Ранковић из Удружења за заштиту животиња и развој грађанске свести Феникс каже за портал Н1 да има много случајева злостављања животиња, али да проблем настаје када би људи требало да пријављују надлежним институцијама.
„Прва ствар је да људи имају страх од комшија који су насилници, да пријаве такве случајеве“, рекла је она.
Друга ствар је да и ако пријаве, полиција ће према члану 269. Кривичног законика изаћи на терен и направити записник, следећи корак је тужилац који може да одбаци пријаву или преда суду.
Казне су у реду али нисам чула да се оне изричу. Код нас влада политика неспровођења казнене политике, оценила је она.
Пррема њеној оцени, треба радити на подизању свести и едукацији како би људи прво размислили да ли уопште да узму животињу.
Маја Савић Н1
