Дешавања су доста интезивна у последње време. Све је кренуло наговором да се избори на Косову бојкотују. Наставило се трагедијом у основној школи у Београду и не појављивању врха државе и града на месту трагедије.
Сахрана Енглеске краљице је испоштована са све црнином, а није било места да се положи цвеће и упише у књигу жалости у школи у којој се десила трагедија, оних који су морали то да ураде и да се лично појаве. Логично је да се грађани окупе и да траже већу безбедност за своју децу и себе. Нормално је да опозиција присвоји незадовољство грађана и да га усмерава у , њима, жељеном правцу. Масакр у Младеновцу је уље на ватру. Контра митинг па поновно, свакодневно, окупљање грађана вођено само сопственом вољом и хтењем. Хапшење Срба на северу Косова. Упад специјалаца и одсуство реакција из Србије. Реторика и претње некаквом акцијом није средство којим се супроставља пуцању на људе. Протести Срба у Косовским општинама против челника Српске листе. Све то води само у једном правцу.
Слажем се да се власт у Србији осилила. Слажем се да су се „најели, напили, нафатирали“. Има истине да нам премијер често не зна шта прича и да је ту само зато што је послушан и безпоговоран. Могу се сложити да нам Београд води сличан профил човека. Морам се сложити да се кадрирање на функције спроводи на основу „што гори то бољи“ јер тај гори ће све урадити да би остао ту. Све у свему многи од нас ће се сложити да ово подсећа на 2000. и на 2012. Тадашњи режими су се, задњих година пред смену, понашали слично. До душе, различити су услови били. Другачије политичке ситуације. Деведесетих је био грађански рат, инфлација, санкције, бомбардовање и јак притисак запада. Дванаесте је ситуација била много мирнија али економска ситуација је била лоша. Подивљали кадрови „Из-но-гудови“ који су хтели да буду „Калиф уместо калифа“, урушили су систем. Урушавању је допринело и много паразитских странака који су , називајући себе елитистичким, нехумано сисали буџет и отимали функције.
СПС је имао свој Јул и Нову Демократију. Демократе су имале , као прву и најгору Г17+(УРС), и исту ону Нову демократију , ДПС , … и још пар „вампира“.
СНС је у жељи да Србија буде „једноумна“ покупио све кадрове из свих странака али није научио ништа о селектовању. Полако је одстрањивао своје и вршио супституцију убацивањем каријерних полтрона који су 2012. први напустили брод и цијукавши дошли да траже сир код новог, главног, мачка. Мачак их није појео јер је видео нове „квалитете“ . Попут овог „нашег“ Чупковића, па и Чучковића, Шапића, Грубјешићке, и још неких звучних имена.
Знао је да ће га слузити боље него ови који су га довели на власт али није схватио да су то само путници. Они путују од функције до функције, од господара до господара и у тој својој симбиози извлаче све што могу и све док постоје ресурси. Г17+ и Јул су типични примери паразитирања с’тим што ови из Г17+ су еволуционо напредовали па су стекли већу способност мимикрије.
Данашња ситуација је слична.Ту су Карићи, они Поповићеви ни имена не могу дс им се сетим, ту је СПО, ту су неке , назови странке, које немају ни чланство ни инфраструктуру. Ту су кадрови Јула и наравно Г17+.
Значи историја се понавља. Шта нам се то данас, као претенденте за власт, нуди . Данас нам се нуди „демократска“ опција. Нуди нам се ДС у више величина и дезена. Нуди нам се као ССП, Народна Странка, СДП, Левица Србије, и поред још понеке разблажене верзије као што је Нова Странка. Нуди нам се и ДС као изворни ДС. Да не заборавим ЛДП. Значе Ђилас, Јеремић, Тадић, Борко , Живковић, Чеда и на крају Лутовац. Све активнији су и Балша и Јерковка.
Све сами чланови некадашње ДС који се нису слагали баш најбоље док су били заједно. .
Мишљења сам да нас наш став „нема везе ко, само да ови оду“ не води баш у правом правцу а за то имамо примере у исти оним променама 2000 и 2012.
Веома битно је КО. То је битније него „само да ови оду“.
„Ко“ је питање зрелог размишљања. Одговорног размишљања а ово „само да ови оду“ је традиционална Српска тврдоглавост и инат.
То је попут оне “ Нема везе што ми је цркла крава важно је да комшији гори штала.“
Одговорност је на нама. Промене ДА али важно је КО.
Хоће ли нам „запад“ наметнути неког или ћемо га сами изродити. Да ли би тај неко могао да се пробије кроз ову шуму „демократа“ без њихове сагласности или без гурања са стране.
Да ли би кадрови који нам се намећу са стране служили Србији или би превасходно штитили интресе својих ментора?
Ето дилеме. Задржати ове што служе себи или прихватити оне који ће имати прекограничну службу и обавезу?
Ко ће служити Србији и народу Србије?
Због Србије морамо бити озбиљни. Не сме нас водити инат и острашћеност. У колико не прихватимо разум као водиљу убрзо ћемо имати исти проблем. Доћи ћемо опет до разних кадрова попут Панти, Чупковића, или ће чак баш они , опет, бити у игри. Што да не? Послушни су. Прилагодљиви. Знају да пузе где треба, а знају и да гризу где могу.
Гледаћемо неки нови Пинк. Наметаће нам се неки други идоли попут Јеремићке, Карлеуше или Кристијана. Бљувотине, трачарење, лажи, спиновање, разврат, пропагирање кримаинала и остале пошасти, које су део асиметричног дејства овог хибридног рата који се одавно води против нас, ће остати и даље на снази. Све ће убрзо бити исто. Опет ће сјахати Курта да би узјахао Мурта. Од увођења вишестраначја било је превиш Курти и превише Мурти. Превише за овако малу земљу.
Прво ће се променити Београд , а Репубкика ће остати под контролом СНС. За две године , на превременим, изазваним, изборима промениће се и састав Скупштине РС. Све је то већ виђено и као да је све већ договорено. Власт ће се привидно мирно и постепено мењати. Нова градска власт се неће бавити СНС-ом него Шапићем. Нова Општинска власт ће заборавити на Живадинку и Симоновића, већ ће гледати у Пантине промашаје. Чупковић је сада званично „ништа“ и неће имати одговорност за изборне трошкове у буџету. Пантини саветници и заменици, чланови већа, начелници, одрећи ће се Пантелића сваки по „три пута пре него што петао запева“, попут апостола Петра који се одрекао Исуса. Наравно, не поредим дотичног са Исусом него подсећам на међуљудске односе и верност. Говориће да немају везе са њим. Малтене да га и не познају. Да ништа нису знали. Да ни у чему нису учествовали, а овај неће имати разумевања и спремности за праштање него ће тражити грешке и изговоре у свима њима.
Биће то интересантан период. Треба се на време снадбети кокицама и другим грицкалицама јер представа тек треба да крене. Биће то много интересантно.
Горан Пекарски
