Свака пета жена у Србији доживела је неку врсту насиља од стране интимног партнера – најзаступљенији облик агресије је психичко насиље, док је физичко-сексуално насиље доживела свака десета жена.
Сексуално узнемиравање на радном месту искусила је свака седма жена, а исти број њих доживео је прогањање од стране познатих и непознатих мушкараца из свог окружења. Жене су жртве насиља и у јавном простору – десет одсто њих је у последњих пет година доживело џепарење, крађу торбице, новчаника, накита, мобилног телефона или спортске опреме, док је (покушај) провалне крађе доживело шест одсто жена током последњих пет година.
Ово су само неки од најзабрињавајућих резултата истраживања о безбедности и квалитету живота жена Републичког завода за статистику, које је урађено на узорку од 4.100 жена старости од 18 до 74 године, из свих региона Србије. Главни циљ истраживања, које је урађено у сарадњи са Евростатом, био је прикупљање података о учесталости родно заснованог насиља у Србији. Просечна старост анкетираних жена износи 53,5 година, а највећи проценат њих има средње образовање.
Аутори овог истраживања истичу да посебно забрињава чињеница да старије жене које су доживеле психичко или чак физичко насиље не препознају да је то насиље, већ сматрају нормалним да муж виче на њих, да их контролише и понекад удари, чак и осећају кривицу за оно што им се дешава. Старије жене су најчешће те које различите облике психичког и физичког насиља сматрају нормалном брачном свакодневицом. Оне често не пријављују инциденте надлежним органима, зато што имају страх од насилника или осуде околине, неке сматрају да је то што су доживеле „нормално”, а не насиље, док неке немају поверење у институције.
Катарина Ђорђевић, Политика
