“Ми као наставници имамо велики проблем јер морамо са децом да причамо о томе да не треба да преписују, варају, да треба да уче, да се баве неким врлинама… А на другој страни у јавном простору имамо све супротно. Људе који купују и фалсификују дипломе, лажу и немају никакву одговорност за изговорену реч или неко урађено дело”, каже Александар Сеничић, наставник математике у Гимназији у Краљеву.
Сеничић каже да су смернице које су добили опште, и да ништа није конкретизовано.
Министарство просвете је свега десетак дана уочи почетка нове школске године упутило основним и средњим школама смернице за организацију и реализацију образовно-васпитног рада са ученицима.
Док једни наставници кажу да то није никаква новина, јер тако већ раде са ученицима, други сматрају да и онако нема времена да се додатно објашњава градиво, а сада се још очекује и да се баве темама које су им потпуно непознате.
Према тим смерницама, у првој наставној недељи у школама треба да се организује тематска настава, усмерена ка неговању емпатије.
У другој наставној недељи предвиђено је да наставници спроведу иницијално тестирање, на основу чијих резултата треба даље да планирају рад са ђацима.
Школска документација ће на крају ове школске године изгледати другачије, што ће Министарству бити једини доказ да је све замишљено и реализовано.
“Смернице су најобичније бацање прашине у очи јавности. Чисто да се каже да је нешто урађено или да се ради. У суштини, ништа спектакуларно, само још веће оптерећење за све просветне раднике, али и за децу”, каже Владан Ћирић, председник Синдиката просветних радника Ниша.
Али, с друге стране, како наставници описују ништа од градива није смањено, нити су ослобођени појединих административних обавеза Чачанска Гимназија једина је школа у Србији која је јавно саопштила да не жели да ради по смерницама Министарства просвете. Сматрају да је одговорност за насиље на држави и друштву, а не на наставницима и родитељима.
Како су истакли, не зато што се не слажу са вредностима које је Министарство просвете прокламовало у допису школама, већ, што, како кажу, годинама тако раде.
Проблем који се појавио јесте и тај да многи наставници нису обучени за психолошке разговоре са децом, поготово после мајских убистава. Кажу и да нека деце не желе да причају о томе јер им то повећава ниво анксиозности.
Foto: Shutterstock
Милан Марковић Нова
