Кад нешто поскупи, то углавном видимо. Приметимо често и кад произвођачи хране смање паковање, али не смање цену. Али, шта кад смање квалитет, а о томе нас и не обавесте?
Високи трошкови енергената, сировина, плата, пресечени ланци снабдевања… Потрошачи лепо виде да им се тање новчаници, јер компаније све трошкове пребацују на њихова леђа, пише Дојче веле.
Кад нешто поскупљује, говоримо о инфлацији. Али има и других „трикова“ како људима избити паре из џепа.
Саветовалиште за потрошаче у Хамбургу доделило је маргарину марке Рама шампионску титулу за „варљиво паковање“ прошле године. Наиме, цена му је остала 2,19 евра, али је паковање смањено са 500 на 400 грама. То значи да је маргарин поскупео за 25 одсто, иако цена паковања није мењана.
Тај феномен се назива шринкфлација (схринкфлатион), реч скована од „инфлације“ и енглеског „схринк“, што значи скупити се, смањити се.
Сада трпи и квалитет
Иако је прошао период јаких поскупљења – мада нема назнака да ће се оне вратити на старо – сада заштитници потрошача посматрају најновији феномен који су назвали скимпфлација. „Скимп“ на енглеском значи штедети или радити нешто недовољно квалитетно.
Израз је сковала амерична медијска мрежа НПР пре две године. „Феномен се шири и у Великој Британији и Немачкој“, каже Сабине Хибнер, експерткиња за квалитет пружања услуга и ауторка.
Рецимо, након почетка рата у Украјини, произвођачи помфрита заменили су сунцокретово уље палминим јер се огромна количина светске производње сунцокрета налази у Русији и Украјини. Уља напросто није било.
„Палмино уље је уведено у нужди, а сада се у највећој мери етаблирало“, каже Хибнер.
Иако је сунцокретово уље одавно доступно у довољним количинама, према подацима заштитника потрошача, само се један од испитаних произвођача вратио квалитетнијем производу. Остали и даље користе палмино уље.
Промене састојака нису наведене
Да циркус буде потпун, многи произвођачи се чак усуђују да на паковању не наведу промену састојака. Нутритивне вредности више нису одговарале ономе што се рекламира. Палмина маст је далеко јефтинија и нездравија од сунцокретовог уља због већег удела засићених масних киселина.
Како сматра Сабине Хибнер, компаније су добијале ванредне дозволе да тако поступају јер нова паковања није било лако направити на брзину.
Уместо да измене листу састојака и нутритивне вредности, они су тако само наводили: „Садржи палмино уље уместо сунцокретовог“, и то у пољу предвиђеном за уписивање рока трајања. Међутим, то је прошло незапажено од стране многих потрошача.
Центар за саветовање потрошача из Хамбурга наводи и пример чоколаде из великог ланца супермаркета Алди Норд. Онде су чоколаде њихове робне марке са марципаном изгубиле на квалитету – уместо 45 одсто марципана, користи се свега 38 одсто. У другим сортама, мање је пистаћа и нугата. И то иако су чоколаде поскупеле за двадесет центи на 1,69 евра.
Све лошији квалитет услуга
Али, феномен скимпфлације се не види само код робе, него и код услуга. Како каже Хибнер, види се да свуда мањка радне снаге. Тиме компаније штеде на платама, а потрошачи се суочавају са лошијом услогом.
Рецимо, сатима можете чекати кад зовете неки кол-центар. Или, све мање пословница банака и банкомата, иако потрошач и даље уредно плаћа банци исту или вишу суму. Гужве на аеродромима јер мањка особља или све мање пртљага који је укључен у регуларну цену карте. Дуже чекање на каси у супермаркету, или на конобара у ресторану.
„То значи да купци добијају лошију услуга, а истовремено запослени често морају да раде више“, критикује Хибнер.
Она донекле разуме кад се трошкови пребацују на купце, али мисли да је увећање профита на њихов рачун кратковида тактика. „Дрско је мислити да људи то не виде. Свако ко се осећа превареним, окренуће леђа некој компанији или бренду.“
Она саветује људе да се боље упознају са производима које купују – посебно јер многи тешко подносе све веће трошкове за све мање (лошије) робе. Хибнер додаје да људи, захваљујући друштвеним мрежама, сада могу да покрену критику неке компаније: „Ту моћ треба да искористе.“
Foto Shutterstock/gyn9037
