Све државне болнице и домови здравља у Србији вапе за медицинским особљем, а према речима запослених у највећој здравственој установи у нашој земљи, Универзитетском клиничком центру Србије (УКЦС), број административних, техничких радника, књиговођа, ИТ стручњака, спремачица, серверки, па чак и људи у обезбеђењу, ускоро ће бити сведен на нулу. Због ниских плата, које једва да прелазе минималац, нагомиланог посла услед дефицита особља, али и услова који не приличе човеку, ови радници предаће сутра писмо са захтевима председници Владе Ани Брнабић и министарки здравља Даници Грујичић, који ће, уколико не буду испуњени, довести до штрајка.
“Очекујте да се Клинички центар претвори у свињац, јер ускоро неће бити људи који ће одржавати хигијену”, каже за Нова.рс Живорад Мркић, председник Новог синдиката УКЦ Србије.
Старе зграде у којима је и даље смештен највећи број клиника УКЦС, остају без запослених.
Недовољно људи ради на одржавању хигијене клиника
“Није проблем само у недостатку лекара, медицинских сестара, техничара, лабораната и других медицинских радника, већ и то што клинике остају без хигијеничарки, спремачица, серверки, обезбеђења, администрације. Плате које већина нас прима су мизерија и срамота, неки тек неколико хиљада изнад минималца, а други ни толико. За тај новац нико нормалан више неће да ради. Осим што лекари и сестре одлазе у иностранство, одоше нам и спремачице и серверке, а највећи број радника запослен је на одређено већ годинама и немају никаква права”, наводи Мркић.
У Ургентном центру УКЦС, наглашава он, изведен је експеримент са спремачицама.
“Запослили су жене преко агенција, међу којима је велики број оних из Азије, са Непала, Филипина и других удаљених земаља. Оне раде колико могу, али не говоре српски, тешко се споразумевају са људима, пацијенте не разумеју, што је често проблем, а нажалост у операционој сали, коронарном или инфективном одељењу, или чак интензивној нези, потпуно су неупотребљиве. За те секторе и спремачице морају да прођу одређену интерну обуку, јер тамо не сме да улази свако ни да чисти. У осталим клиникама раде стално запослене спремачице или на одређено, за плату испод минималца која износи 33.000, али им Фонд онда пребацује такозвани ‘доплатак’, па на коефицијент добију још 7.000 и онда то буде око 40.000 динара. Тај ‘доплатак’ који Фонд пребацује као додатак на зараду нико економски не може да објасни. Због сталне неизвесности са зарадама и нагомиланог посла, готово све спремачице и серверке отишле су да раде у иностранство или у приватне фирме”, каже Мркић.
Лекаре и сестре нема ко да брани од насилника
Осим што минималан број људи одржава хигијену, запослене, ни пацијенте, нема ко да заштити на радном месту.
“Пре неколико месеци расписан је конкурс за четири радника обезбеђења, а јавио се један. Неће да раде за 44.000 динара. Они који дођу да раде, не задржавају се дуже од пар месеци, јер убрзо виде где су дошли. За мизерни новац који примају, изложени су сталним нападима људи под дејством алкохола или психоактивних супстанци. Дешавало се да пацијент, или неко ко је у пратњи, нападне лекаре и медицинске сестре, ломили су им руке и озбиљно их повређивали, а наше обезбеђење какво је тренутно, нажалост не може да покрије цео Клинички центар. Ти људи врло брзо процене да им се више исплати да за исте паре седе у неком магацину и типкају у телефон или спавају док ‘обезбеђују’ простор”, објашњава наш саговорник.
Недостају и административни и технички радници, благајници, секретари, правници, економисти, инжењери, стручњаци за ИТ…
Један човек на два, три радна места
“Кадровски смо недовољно попуњени у односу на систематизацију, а велики број запослених константно одлази у пензију или у иностранство или просто из јавног сектора. На њихово место не примају никога или дођу неки неквалитетни кадрови који раде на одређено за мале плате. Послодавац, а то је држава, крши сопствене законе и Правилник за обављање здравствене делатности”.
Запослени су у позицији да за ниска примања раде посао за још двоје или троје колега који недостају одређеном сектору.
“Почетна плата књиговође је 46.000 динара, што је жалосно и срамотно. Треба неко да води финанасије болнице за ту плату. Влада доноси одлуке о висини плата и коефицијентима, а оне су такве да ће последица бити та да остајемо без административних радника, па ће тек онда цео систем да пукне. Здравствени систем не може да функционише без лекара и сестара, али ни без спремачица, јер ћемо имати свињац на одељењима, у собама, операционим салама, амбулантама, чекаоницама. Такође, не може ни без серверки које знају да поштују санитарне норме”.
И са повећањем плате, остају испод минималца.
“Када се плате запосленима у здравству повећају рецимо за 3.000, нама оде са 33.000 на 36.000, са чим смо и даље испод минималца. Ово је разлог да питамо Владу Србије: Због чега запослени у здравству који нису лекари и медицинске сестре, примају минималну зараду? Сутра ћемо доставити писмо председници Владе Србије, али и министарки здравља, па ћемо им дати рок од осам дана да одговоре на наша питања о зарадама и условима рада. Постоје три могућа сценарија, један је да будемо задовољни одговором, други да будемо делимично задовољни, а трећи је да уопште не одговоре. Уколико одговор изостане, идемо у штрајк, прво упозорења, а после ћемо видети колико радикално ћемо протестовати, све зависи од одговора државе”, закључује Мркић, који је поводом ове одлуке, јуче у УКЦС одржао збор запослених, на којима су договорени захтеви и размотрени сви проблеми.
На наша питања о зарадама немедицинских радника у здравству, уговорима о раду, недостатку особља, међу којима је највише чистачица, серверки, радника обезбеђења и администрације, из УКЦ Србије нису одговорили до објављивања овог текста.
Foto: Dragan Mujan/Nova.rs; Nova.rs
Ана Марковић Нова
