Скривен од јавности, у близини Луке Београд, налази се велики кол центар. Одатле, више од 100 људи свакодневно позива грађане и пита их да ли ће гласати за Српску напредну странку на предстојећим изборима. Иза свега се крије добро организована група, а начин на који раде баца сумњу на куповину гласова и новац из „црних фондова“. Свему је из прве руке сведочила новинарка ЦИНС-а која је накратко била део ове групе.
Све почиње поруком.
Да бисте уопште почели да радите у кол центру потребно је да вас неко препоручи. Зато је и новинарка ЦИНС-а, да би је препоручили, послала поруку са именом, презименом и бројем телефона. Само дан касније, убачена је у WхатсАпп групу са називом ЦАЛЛ ЦЕНТАР 2023 и српском заставом.
Средином новембра, када се све ово дешавало, група је бројала нешто мање од 350 људи. Она је служила да се организује рад оних који ће свакодневно звати грађане и питати их да ли ће гласати за Српску напредну странку (СНС).
У групи није било никаквог дописивања између самих чланова, већ су могли да пишу само администратори. Прва порука је стигла са броја телефона са називом М&Ј Ладy Хостесе.
„С обзиром да има доста нових чланова, почетак ваших радних дана биће од понедељка 20.11.2023“, писало је, уз информацију да ће распореди бити јављени накнадно.
М&Ј Ладy Хостесе је заправо агенција за хостесе и, како се наводи на њиховом сајту, воде је сестре близнакиње Милена и Јелена Марковић. Њих две имају више фирми са овим називом, али су оне или обрисане или је њихов рад привремено прекинут.
Informacije sa sajta M&J Lady agencije; foto: printskrin / mjlady.com
Ова агенција иначе већ годинама организује хостесе за промоције, корпоративне догађаје, сајмове, телевизијске рекламе. Организација кол центра СНС-а нигде се не помиње.
Према информацијама које је ЦИНС добио од извора који је упознат са радом кол центра, посао је на исти начин био организован и прошле године. Међутим, то се нигде не спомиње у финансијском извештају о трошковима изборне кампање СНС-а за прошлу годину.
У суботу, 18. новембра, са овог профила је стигла још једна порука.
„Полако спакујте распоред, немојте ме одмах бомбардовати порукама. Имате цео дан да размислите о распореду“, написала је и додала да ће рад бити организован по сменама. У свакој смени по 73 особе.
Тада је група откључана и кренула је „поплава“ порука. Људи су почели да пишу којих дана и које смене желе да раде.
Група је поново закључана, а са профила М&Ј Ладy Хостесе послато је „правим вам распоред“.
Постоји само један мали услов
У недељу је новинарка ЦИНС-а сазнала којих дана ради и које су њене смене. Требало је да почне већ у понедељак. Прва смена је трајала од десет ујутру до пола три поподне, а друга од пола четири до осам увече.
Са сменама, у групи су послати и бројеви такозваних супервизора, особа које надгледају рад других у кол центру, воде евиденцију долазака и пауза. Члановима групе, међу којима је била и наша новинарка, речено је да се од њих очекује колегијалност и да реагују исправно уколико их супервизори опомену.
Ипак, то није било све.
Око пола десет увече, новинарки ЦИНС-а је зазвонио телефон. На екрану је било исписано М&Ј Ладy Хостесе. Не знајући да прича са новинарком, женски глас са друге стране је објашњавао услове рада од који се један посебно истицао.
М&Ј Ладy Хостесе: 17. децембра је изборни дан, тад се гласа, је л’ ти можеш да гласаш? Ти ћеш да излазиш да гласаш, је л’ тако?
Новинарка ЦИНС-а: Па мислим вероватно хоћу. Нисам нешто специјално размишљала, али ако будем у Београду, а верујем да ћу бити заправо, контам да хоћу.
М&Ј Ладy Хостесе: Ми запошљавамо људе који ће то урадити 17. децембра, јер мало нам је сулудо да плаћамо толико дневница, толико свега, а да имамо неког ко неће гласати, ко није при нашој странци, при председнику. То је неки мали услов за рад и све ово. И 17. децембра ће бити много већа дневница. Али кад кажем много већа, биће баш велика дневница, јер ће се радити вероватно цео дан. Имате храну, имате све тај дан, о томе не мораш да бринеш, али мораћеш да пре уласка на посао, прво иде да се гласа и долази се на посао. Разумеш ме?
Онда треба да сликаш тај гласачки (листић, прим. нов) и пошаљеш само мени. Значи то нико не сме да зна, нико ништа. То је буквално ваша улазница за тај дан, за рад, разумеш?
Новинарка ЦИНС-а: Тај дан се ради шта? Исто што бих радила и иначе?
М&Ј Ладy Хостесе: Исто све, све исто радиш, све исто. Само што је тај дан мало дужи дан, па ће из тог разлога бити много већа дневница, организована храна, кафе, све. Тај дан ће бити око 300 људи. Биће око 300 људи на послу, тако да ће бити баш, баш ће бити доста људи. Из тог разлога тражимо тим који ће радити тај дан. Разумеш?
Новинарка ЦИНС-а: Ок. А реци ми само дневнице иначе колике су и колико би биле тај дан? Чисто да знам оквирно да се прерачунам само.
М&Ј Ладy Хостесе: Три хиљаде динара је дневница од 10 до пола 3, то је малтене 4 и по сата, јел тако?(…) За 17. није ми одобрено још да кажем колика је, разумеш? Још увек ме држе, али много већа, чак више него дупла од ове дневне коју радиш сада.
Новинарка ЦИНС-а: Ок, страва. Важи, ок.
М&Ј Ладy Хостесе: То добијеш на руке и оно поздравимо се и не виђамо се док не буде поново кампања.
Иначе, нуђење посла за глас је оно што се колоквијално зове „куповина гласова“. Ванредни професор на Факултету политичких наука Душан Вучићевић за ЦИНС каже да је заправо реч о давању, односно примању мита у вези са изборима.
„Она нуди награду ако будеш гласала за Српску напредну странку и то је кривично дело за који је запрећена затворска казна“, каже Вучићевић.
У току разговора нашој новинарки је послата и адреса кол центра у који треба да се јави сутрадан. Дунавска бб. Седиште фирме Проинтер.
foto Printskrincins
У кол центру
У близини Луке Београд, на Вилиним водама, је велики простор налик на складиште у коме се налази и фирма Проинтер. До њега се може доћи колима или аутобусом ГСП-а број 44.
Ова фирма се годинама доводила у везу са владајућом Српском напредном странком и њеним некадашњим функционером Славишом Кокезом који је до марта 2021. био председник Фудбалског савеза Србије. Тада је дошао у немилост власти и провладиних таблоида који су га оптуживали да је шверцовао цигарете и тако зарадио 640 милиона евра. Након тога, нестао је из јавности.
Изглед овог простора на Вилиним водама не указује на то шта се унутра дешава. У њега се може ући кроз најмање двоја врата. На једнима су биле ознаке фирми Проинтер, Енергософт, Бг елецтрониц сервиса и Wин-Wин-а, а на друга се иначе улазило помоћу шифре, али су сада била отворена. Девојке које су такође чекале да почне смена су нашој новинарки рекле да уђе на друга врата.
Foto printskrincins
Одатле се степеницама долази до нове просторије у којој постоји само један сто. На њему су се налазили спискови људи који су радили тог дана. Након што се наша новинарка уписала на списак, узела је папирић са корисничким именом, којим је требало да приступи систему и ушла у просторију која је заправо била кол центар.
У том тренутку у овој соби није било људи, само столови на којима се налазило око 80 лаптоп рачунара и слушалица са микрофонима за причање са грађанима.
Рад у кол центру је иначе подељен на оне који зову, и мањи број оних који уносе податке у базу и проверавају их.
Извор са којим је ЦИНС причао је радио и на послу звања грађана и на послу уноса у базу. Он је у базу уносио податке грађана који су се водили као капиларни гласови од којих су неки пристизали из јавних предузећа. Капиларне гласове обезбеђује неко други, најчешће запослен у јавном сектору, чија је обавеза да скупи „квоту“ потенцијалних гласача.
У бази су већ постојали подаци попут ЈМБГ-а, адресе и бирачког места, па је задатак био да се свакој особи, чије се име нашло на листи капиларних гласова, дода и број телефона и обележи да ли је члан, гласач, итд. Те људи касније зову из кол центра.
Према речима извора, у тој бази се налази свако од нас, без обзира за кога гласамо. Новинарка ЦИНС-а је приликом свог присуства у кол центру видела неколико кеса са различитим списковима за унос у базу. Неке од кеса су имале јасне ознаке СНС-а.
Foto printskrincins
Ана Тоскић Цветиновић из организације Партнери Србија која се, између осталог, бави заштитом приватности и подацима о личности, каже за ЦИНС да би људи који раде са базама требало да имају обуку за рад са осетљивим подацима.
„Ако је запослен, њему то стоји у уговору о раду или постоје неке интерне процедуре које те обавезују да мораш да чуваш поверљивост података.“
Извор са којим је причао ЦИНС каже да они овакву обуку нису имали.
Тоскић додаје и да је већи проблем што та база постоји, нарочито ако је она копија бирачког списка.
„Сврха те базе (бирачког списка, прим.нов) је спровођење избора, није политичка пропаганда. Ниједна странка то не може да има. (…) Она може да прави базу неких својих сигурних гласова, под неким својим критеријумима и да има сагласност људи чије податке обрађује.“
Што се већине оних који раде у кол центру тиче, они су задужени да зову грађане. Испред њих се налази лаптоп који има три „иконице“ – база за капиларне и сигурне гласове, као и програм Јитсy преко кога су се одвијали телефонски позиви. Извор са којим је ЦИНС причао радио је и на звању грађана. Како каже, при звању, нема много размишљања. Они који зову испред себе, на екрану, имају сценарио који читају и у зависности од одговора оног са друге стране, кликну на неки од понуђених одговора и тако им се отварају нове реченице које треба да изговоре.
Иначе, фотографисање је забрањено у самом кол центру као и испред саме локације. Забрањено је и објављивање фотографија на друштвеним мрежама. Мобилни телефон мора да буде у торби.
Ипак, новинарка ЦИНС-а је успела да направи пар фотографија.
Fotoprintskrincins
Непуних десет минута пред почетак смене, зазвонио јој је телефон. Поново број телефона М&Ј Ладy Хостесе. Жена са друге стране јој је рекла да је дошло до промене у организацији смене у кол центру и да данас ипак неће радити. Обећала јој је да ће свакако добити дневницу и да ће јој се јавити касније.
Девојка која је седела поред наше новинарке јој је рекла да је „срећница“.
Паре на руке
У исто време док је наша новинарка била у кол центру, у улици Илије Гарашанина, у центру Београда, више младих је стајало у реду испред једног локала. Било је то седиште невладине организације која се бави младима – Центар за едукацију и развој омладине Београда (ЦЕРОБ). Чланови ЦЕРОБ-а често се хвале састанцима и акцијама које реализују са државним органима, а за то су добијали милионе кроз различите конкурсе. Ова организација нема поднет финансијски извештај за прошлу годину.
Генерални секретар овог удружења Огњен Кочевић, био је у јавности након што је у марту 2019. године опозиција упала у зграду РТС-а. Група студената се тада окупила испред зграде јавног сервиса и пружила подршку запосленима. Међу њима је био и Кочевић.
„Ево ја кад бих могао, као и моје колеге што су тражиле да добијемо медијски простор на РТС-у, причали бисмо о проблемима који заиста муче младе. Ми као будућност ове државе се сусрећемо са огромним проблемом одлива мозгова“, рекао је он тад.
Кочевић је у WхатсАпп групи наведен и као један од супервизора у кол центру, а млади који су чекали у реду су заправо радници тамо.
Њима је у порукама на групи назначено да за свој рад добијају новац у кешу и да ће им бити исплаћен у просторијама ЦЕРОБ-а. Према упутствима са групе, они који раде у кол центру не смеју да о дневницама причају између себе.
„Уколико вас неко пита преко кога сте, рећи ћете да сте преко Уроша и ако било шта треба да зову Уроша“, стоји у једној од порука.
Дневница за једну смену износи три хиљаде динара, а постоје и „специјалне дневнице“ које су три и по хиљаде. На недељном нивоу буде исплаћено више од три милиона динара. Ово потврђује и порука М&Ј Ладy Хостесе на групи која је у дану исплате рекла да „распоређује 1120 дневница“. Група на WхатсАпп-у је иначе направљена у августу ове године.
Одакле новац долази, није познато.
Негде у време када је исплата за прошлу недељу завршена, наша новинарка је поново добила позив из М&Ј Ладy агенције.
„Е, драга, је л’ имаш минут?“
Рекла јој је да је испао неки „хаос“ у кол центру.
„Главни шеф је рекао да ове недеље не убацујемо за сада нове људе у посао, разумеш?“
Рекла је и да ће јој се јавити када буде требало нових људи, па ће јавити за нове смене, а дневницу за тај дан ће свакако добити.
„Или ћу ти јавити где да дођеш да узмеш, или ћу ти уплатити на рачун.“
Ово је био први пут да се помиње исплата која није у кешу. На крају јој је понудила да ради у њеној агенцији за хостесе. Много је већа зарада, објаснила је.
Дан исплате
Следећег понедељка, новинарка ЦИНС-а је отишла у просторије ЦЕРОБ-а на дан када су тамо исплаћиване дневнице. Њено име се нашло на списку од укупно 334 особе.
Када се уђе у просторије ове организације са десне стране се налазе степенице којима се пење на галерију. Ту, дуж уског ходника у реду стоје они који су протекле недеље радили у кол центру, а на његовом крају се налази сто за којим седе Милена Марковић из МЈ&Ладy Хостесе и особа из ЦЕРОБ-а. Милена проверава на списку имена људи, колико су радили и да ли је реч о обичним или специјалним дневницама, а особа из ЦЕРОБ-а даје новац.
После неког времена, дошао је ред на нашу новинарку.
Милена: Ћао драга.
Новинарка ЦИНС-а: Ћао, Ивана Милосављевић.
Милена: Колико си имала дана?
Новинарка ЦИНС-а: Један, онај понедељак.
Милена: Реци ми само за 17. (дан гласања прим.нов), јеси убачена у групу?
Новинарка ЦИНС-а: Нисам.
Милена: Одакле си ти?
Новинарка ЦИНС-а: Из Књажевца, али у Београду живим.
Милена: Имаш пребивалиште овде?
Новинарка ЦИНС-а: Да, да.
Милена: Пребивалиште имаш?
Новинарка ЦИНС-а: Да,да.
Милена: Топ, браво краљице.
Представница ЦЕРОБ-а која даје новац се обраћа новинарки ЦИНС-а: Један дан је л’?
Новинарка ЦИНС-а: Да.
Милена: Добро, Ивана, реци ми, 17. децембра је л’ можеш да радиш?
Новинарка ЦИНС-а: Могу, да.
Милена: Ивана Милосављевић (заокружује), и дневница је девет хиљада, треба да се гласа пре доласка на посао … (звони јој телефон, прича, каже исплаћује дневнице).
Милена: Добро, значи, дневница је девет хиљада и треба да се слика глас пре него што се дође на посао, пошаљеш мени тај глас, то нам је само нека гаранција да си наша, да си лојална, да ћеш добити девет хиљада (смеје се). Чекај да те убацим у групу, молим те. Како је име и презиме?
Новинарка ЦИНС-а: Ивана Милосављевић.
Милена: Да нам не дођу овде неки…
Она је након тога нашу новинарку убацила у нову WхатсАпп групу и пожелела јој добродошлицу:
„Е, добродошла у клуб 17.12.
Група је овог пута у називу поред српске заставе и речи ЦАЛЛ имала и тачну временску одредницу – 17.12, недеља. На дан објаве текста ова група је имала 315 чланова.
Foto printskrin cins
Владимир Костић/Теодора Ћурчић/Ивана Милосављевић Цинс
