Више од 14.000 пописивача са лаптопом у руци и видно истакнутом легитимацијом кренуло је у осам часова да обилази домаћинства широм Србије у оквиру пописа становништва, домаћинстава и станова, који траје до 31. октобра у 20 часова. Пописивачи прикупљају податке директно од грађана, идући „од врата до врата”, при чему одговоре испитаника по први пут уносе у електронске упитнике.
„Пописивачи су добили инструкције да крену са радом најраније у осам ујутру, а да посете домаћинствима заврше до осам увече, са паузом у време ручка, када и они могу мало да одморе. После 20 часова не би требало да звоне људима на врата, осим у ситуацијама када се претходно договоре да дођу након тог времена због оних којима одговара да буду пописани у вечерњим сатима. Субота и недеља су пописивачима најзгоднији за рад јер тада могу највише људи да затекну код куће“, каже у разговору за портал Н1 начелница Одељења за попис становништа Републичког завода за статистику (РЗС) Љиљана Ђорђевић.
Сви пописни обрасци налазе се у апликацији коју користе пописивачи. Најпре се уносе подаци за зграду, затим за стан, потом за домаћинство, а онда и за све чланове појединачно. За децу млађу од 15 година одговори се прикупљају од родитеља, усвојитеља, старатеља или хранитеља. Пописни упитник за домаћинство и стан са свим питањима можете погледати ОВДЕ, а питања која ће бити постављена сваком члану домаћинства ОВДЕ.
„У пробном попису смо мерили време потребно да се заврши пописивање, које зависи од вештине пописивача, али и од тога колико је саговорнику потребно времена да одговори на питања. Дошли смо до податка да је за попис трочланог домаћинства, које узимамо за просечно у Србији, потребно између 30 и 40 минута. То време може бити и краће јер када се, на пример, попуњавају упитници за децу уписују само основни подаци, а прескачу питања која се односе на највишу завршену школу, брачни статус, економску активност и слично“, појашњава Ђорђевић.
„Грађани не треба да брину о томе да ли ће бити пописани“
Да бисте скратили време пописивања, савет је да припремите податке које можда не знате напамет, као што су пун назив, адреса и делатност предузећа у којем сте запослени, односно адреса образовне установе коју похађају ученици и студенти. Требало би да знате и које године је изграђена зграда или кућа у којој живите, као и колика је површина вашег стана, а уколико нисте сигурни колико тачно има станова у вашој згради – не брините, пописивач већ зна одговор на то питање.
Наша саговорница је прокоментарисала то што се у медијима и на друштвеним мрежама појавила информација да је потребно одговорити на 69 питања, наводећи да се никоме не поставља толико питања јер постоје скретнице, па се тако у зависности од претходног одговора нека питања прескачу.
Сматра и да се у јавности превише прича о казнама за оне који одбију да одговоре на питања или дају нетачне или непотпуне податке.
„Грађани не треба да чекају пописиваче и да брину о томе да ли ће бити пописани јер пописивачи долазе више пута на њихову адресу. Распитују се кад су људи најчешће код куће, остављају обавештења да могу да се јаве инфо-центру, долазе у време које људима одговара због посла или неких других обавеза. По медијима се свашта пише, попут онога да апликација коју користе пописивачи шаље податке негде по иностранству. Апликацију су направили наши стручњаци из Завода, а подаци су потпуно заштићени, чак и више него раније. Све оно што пописивачи уносе у апликацију грађани могу да виде, па кад притисне ‘ентер‘ подаци се шаљу у базу, а раније је пописивач папирне упитнике носио кући“, подсећа Ђорђевић.
Уколико се догоди да неко од пописивача буде спречен да обавља попис због болести или неког другог разлога, посао ће преузети резервни пописивачи. Такође, уколико пописивач раније заврши свој пописни круг моћи ће да преузме и територију коју је започео колега.
„Ако је неко болестан и због тога не може да пусти пописивача у стан, или се просто плаши контакта због епидемије коронавируса, постоји и опција да се у изузетним случајевима пописивање обави и телефонским путем. Такву могућност смо и предвидели управо због ковида. Иначе, препорука пописивачима је да носе заштитне маске током боравка у домаћинствима које пописују“, додаје Ђорђевић.
Попис 2031. године можда буде без пописивача
Упитана о могућности да актуелни попис уједно буде и последњи који ће у Србији бити обављен прикупљањем података на терену, саговорница портала Н1 истиче да за тако нешто недостаје регистар станова и зграда.
„Надамо се да ће по том питању нешто бити урађено до 2031. године. Централни регистар грађана постоји и у њему се спајају подаци из више регистара, али ако немате регистар станова и зграда не може да се спроведе попис на бази регистара, већ само на традиционалан начин. Словенци одавно раде регистарски попис, па мислим да грађани Словеније и не знају каду су пописани. Хрвати и Македонци су недавно спровели попис на традиционалан начин, као и ми, уз коришћење лаптопова уместо упитника на папиру“, напомиње Ђорђевић.
Осврћући се на питања на које грађани не морају да се изјасне, саговорница портала Н1 наглашава да је заправо реч о – четири питања.
„У Закону о попису је наведено на која питања грађани у складу са Уставом не морају да се изјасне, а то су национална припадност и вероисповест. Међутим, та опција постоји и код питања о матерњем језику, где лице такође може да каже да не жели да се изјасни, а пописивач има могућност да обележи такав одговор у апликацији. Таква могућност остављена је и код питања које се тиче функционисања и социјалне интегрисаности, где су грађани упитани да ли имају потешкоће у обављању свакодневних активности због проблема са, рецимо, видом, слухом или памћењем“, истиче Ђорђевић.
Уколико, пак, грађани не знају одговор на неко од пописних питања, на пример када су се доселили у место пребивалишта, остављена је могућност да одговор гласи „непознато“.
„Може да се догоди да неко не може да се сети макар и приближно године када се доселио у место где сад живи, уколико је то било давно. Или када неко од чланова домаћинства није присутан, па неко други даје податке за њега, вероватно ће бити питања на које не зна одговор“, наводи Ђорђевић.
Новина на овом попису је и то да се мушкарци први пут изјашњавају о броју биолошке деце, јер је питање о живорођеној деци раније постављано само женама.
„У прошлом попису смо имали много позива мушкараца који су се бунили због тога што њих нико не пита колико имају деце, па смо им објашњавали да су подаци прикупљани због женског фертилитета. У међувремену смо кроз консултације са научном заједницом дошли до закључка да нам недостају подаци о мушком фертилитету, па је донета одлука да се то питање поставља и мушкарцима“, напомиње наша саговорница.
Објашњавајући статус који у попису имају подстанари, Ђорђевић каже да треба правити разлику између привремено присутних лица из неког другог места и целих домаћинстава која изнајмљују неки стан.
„Студенти који су изнајмили стан у другом месту док током школовања воде се као привремено присутни, али ће у свом домаћинству у сталном месту становања бити пописани као привремено одсутна лица. С друге стране, имате ситуацију где цела домаћинства немају свој стан већ га изнајмљују. Они ће бити пописани као стални становници места у којем се пописују без обзира на то што су подстанари. Свако може да има само једно место сталног становања, па ће они који су пописани на два места касније у обради података бити сврставани тамо где уобичајено живе“, подвлачи Ђорђевић.
Одговарајући на питање како ће у попису бити третирани бројни држављани Русије који су се током 2022. године доселили у Србију, Ђорђевић објашњава да је према пописној методологији неко лице „уобичајени становник места у којем се пописује уколико најмање годину дана живи у том месту или живи краће, али са намером да остане дуже од 12 месеци“.
„Питање је каква је намера тих руских држављана, али ће свакако неки од њих задовољити критеријум уобичајеног становника. Имамо и колективни смештај у којем су људи из Украјине, који ће такође бити пописани, па ће у зависности од њиховог одговора бити одлучено ко ће од њих имати статус уобичајеног становника. Исто важи и за мигранте из Африке и са Блиског истока“, наводи Ђорђевић, додајући да су пописни уписници преведени на више од двадесет језика, међу којима су руски и украјински.
Сви подаци у попису прикупљаће се према стању на дан 30. септембар 2022. у 24.00 сата, односно у поноћ између 30. септембра и 1. октобра 2022, а тај тренутак у статистици се назива „критични моменат пописа“.
Прелиминарни резултати пописа крајем новембра
Прве резултате пописа можемо очекивати крајем новембра, када ће бити објављени прелиминарни подаци о укупном броју лица, станова, домаћинстава на нивоу Републике Србије или по општинама.
„Након тога следи обрада, да се дефинише место становања, имаћемо ту и лица која су двапут пописана, попут студената које пријављују родитељи, а пописани су и у студентском дому, на пример. На пролеће ћемо кренути са објављивањем података о старости, националној припадности, образовању и другим карактеристикама становништва“, најављује Ђорђевић.
Посао обрађивачима података биће знатно олакшан јер више неће бити скенирања папирних упитника, што ће знатно уштедети како време тако и број људи ангажованих на обради.
Подсетимо, попис је првобитно био планиран за април 2021. године, али је због епидемије коронавируса два пута одлаган. Најпре за октобар прошле године, а затим је донета одлука да се спровођење пописа пролонгира за још годину дана.
Никола Којић Н1
