Како су пензионери из Лајковца, уместо да добију угаљ на рате, остали и без угља и без пара. Дан данас многи од њих покушавају да поврате новац, а за све криве председника општинског пензионерског удружења коме су, кажу, паре давали на руке. У међувремену је и рачун удружења блокиран. Јавио се и председник, поручује – видимо се на суду.
Осим Милета који је лајковачком пругом давно ишао и то само у песми, у пракси се лајковачком пругом свакодневно превози угаљ. Зашто није стигао до неких лајковачких пензионера – о томе је ова прича.
Суви се угаљ још летос нудио на рате лајковачким пензионерима и то онима који су чланови општинског пензионерског удружења Клуб.
Н1: Је ли тај угаљ дошао до крајњих корисника?
Селимир: Није. И велики број пензионера је тражио повраћај новца.
Неки су тај новац на крају и добили, док други и даље јуре оног ко их је, кажу, преварио – председник овог пензионерског удружења Бранко Перић.
„Код њега се пише угаљ и ми му дајемо паре, ми њему паре, он нама угаљ. Ми дали паре, ни угља ни пара!“, причају пензионери.
Н1: Колико сте ви дали њему за угаљ?
Раде Живановић, пензионер из Јабучја: Петнаест до шеснаест хиљада динара. Молио сам годину дана да ми врати паре, на крају је дошао овде (у клуб пензионера) узео паре из касе и исплатио ми.
„Неко је добио поврат новца, неко није…“, додаје Вера Божић, пензионерка из Јабучја.
Н1: Како сте ви успели?
Вера: Па ја сам била упорна.
„Отприлике да је оставио само жене сад, пошто су слабији пол, да њима дугује и оне долазе скоро сваки дан да траже своје паре“, додаје Селимир.
Н1: А што само женама? Како је пролазио с мушкарцима?
„Па вероватно су му мало претили, па је њима морао да плаћа све, разумете?“, каже Селимир.
Н1: Можда вас не сме зато што личите на Владимира Путина?
„Из неког профила – да“, одговара Живко Матић, пензионер из Ратковца, и додаје да њега не сме јер је спортиста.
Путинов двојник кратко је, још пре шест година био заменик председника удружења, али се није питао ни за шта. Селимир је пак до пре две године био председник извршног одбора, али је „смакнут“ кад је почео да се распитује о финансијама.
„Па чујте, он је ово скоро приватизовао, никога нема од сарадника, ни потпредседника, ни благајника, ни секретара, никога… а једно време је радио као конобар у овом кафеу“, објашњава Селимир Радодванчевић, пензионер из Лајковца, иначе бивши члан ИО удружења пензионера.
О Перићу све време слушама у паузама његовог нејављања на телефон.
„Мисли да неко га тражи за паре, па не сме да се јави“, претпоставља Селимир.
Био је на мешалици, рекао је кад се коначно јавио поруком:
„За сва кривична дела постоји суд и њему, ако ме позове, полажем рачуне. А они то нек докажу на суду, па онда нек вас зову, а за клевету се исто одговара. Поздрав“, одговорио је председник удружења пензионера у СМС поруци.
„Па нек докаже с признаницама је л’ дао паре, је л’ дао угаљ, нек искалкулише то чисто на чисто“, поручује Ратко.
Јер чист рачун је дуга љубав. Зато ми одлазимо и плаћамо и кафу и ракију, јер овде кад кажете „домаћа“ стиже ракија, а не кафа.
Foto: Shutterstock
