Народна изрека каже: „Добра је много, али је мало оних који га чине“, а у ту групу скромних, а великих људи убраја се племенити молер из Љига Жељко Сутуљић. Он је, погођен причама трудница у Србији које су преживеле акушерско насиље док су рађале своје бебе, одлучио да за све будуће маме учини нешто како би им боравак у породилишту био пријатнији. Жељко је своје занатске услуге понудио Градској болници на Звездари, па ће тако у наредним данима комплетно средити зидове на патологији трудноће у овој установи. Пронашао је спонзоре који ће донирати материјал, међутим потребна му је помоћ и око подова који захтевају приличну обнову, пише Нова.рс.
Цела Србија је дубоко потресена причама наших трудница и породиља које су преживеле акушерско насиље у породилиштима. Неке од њих су, нажалост, изгубиле своје бебе грешком лекара.
О акушерском насиљу се претходних дана много говори, али и о условима у породилиштима у којима се рађају нови животи, а који су, слободно можемо рећи, катастрофални.
О томе сведоче различите фотографије из породилишта широм Србије које константно круже друштвеним мрежама, а на којима се види буђ на зидовима, затим покварене славине у купатилима, испуцале плочице, огуљени подови у собама, разваљени ормарићи поред кревета…
О крвавим душецима који се годинама уназад „наслеђују“ не треба пуно говорити – постељина се мења, али устајала крв на душеку остаје, само је прекривена мушемом.
Због свега тога, један Жељко Сутуљић из Љига који је по струци молер, али по „функцији“ отац свестан кроз шта све једна жена пролази у породилишту, одлучио је да своје занатске услуге понуди породилишту у Градској болници Звездара у ком је његова жена требало да се породи.
Жељко за Нова.рс прича све о овој хуманој и великој идеји.
„Ја сам молер, али пре свега супруг и отац. Нажалост, жена се данас не поштује као што је то било некада. Жена рађа нов живот, продужетак лозе, жена се мучи, ризикује свој живот. Слушао сам претходних дана све о немоћној Марици из Сремске Митровице која је због акушерског насиља остала без своје бебе, али и о другим женама које су по друштвеним мрежама писале шта су све преживеле. И растужио сам се, готово па расплакао због тога“, каже овај племенити човек.
Пошто је, како прича, његова жена требало да се породи у Градској болници Звездара, али није због пандемије коронавируса, он се досетио да контактира докторку из те установе и да јој каже каква му је идеја.
„Заправо, ово је била идеја моје супруге јер ни она није остала имуна на све тужне приче претходних дана. Сетили смо се докторке Светлане Ерић, она је шеф патологије трудноће, позвао сам је и питао да ли би било изводљиво да средим зидове на том одељењу. Дакле, да измалтеришем где је потребно, изглетујем, окречим. Све комплетно“, прича саговорник.
Докторка је, каже Жељко, била одушевљена.
„Рекла нам је да је то супер прича јер тренутно стање на одељењу није сјајно с обзиром да немају донација и да сигурно десетак година ништа није реновирано. Сложила се да бисмо заједничким снагама могли да допринесемо бољим условима нашим трудницама“.
Жељко је пре неколико дана отишао у породилиште на Звездари како би проценио шта је све потребно урадити и колико ће му бити потребно материјала.
„Када сам у глави направио неки план, одмах сам почео да контактирам познанике и фирме које имају велике компаније са материјалом који нам је потребан, тако да су неке од њих пристале. Било је и оних који се нису одазвали мом позиву, али Боже мој, идемо даље“, каже позитивни Жељко.
Иако је првобитни план био да среди зидове у свим собама, амбулантној сали и једном апартману на овом одељењу, Жељко је одлучио да прошири своју идеју, па је тако путем друштвених мрежа позвао све који би желели да учествују у овој акцији и да му помогну да се замене дотрајали подови.
„Ја сређујем зидове, а колико ћу имати посла, зависи од тога шта ме чека – да ли ће се зид љуштити, да ли ће отпадати, има ли неких непланираних рупа… Е сада, било би сјајно да труднице уз чисте зидове добију и нове подове. Тренутно су у функцији стари линолеуми, али су дотрајали. Потребна је замена. Поред новог пода, тражимо и око 15 ормарића односно ноћних сточића за личне ствари који би стајали поред кревета. Ормарићи су потребни, не могу жене држати ствари на поду“.
Изричито каже да не жели да има икакве везе са новцем, па стога нема никаквог прикупљања пара, него је све искључиво у виду донираног материјала.
„Јако је незахвално прикупљати новац и ја не желим да имам икакве везе с парама. Ко жели да помогне, може да купи оно што је потребно и да учествује материјалом, а ја ћу кроз свој рад то учинити“.
Постојала је идеја и о сређивању заједничког купатила за труднице, међутим за сада је то на дугачком штапу.
„Тешко је наћи спонзоре и уопште људе који би желели да издвоје своје време и учествују у заједничким радовима. Ја то разумем. Сви имају неке своје обавезе и у реду је, ко може, добродошао је, ко не може, нема везе. Ја још увек не знам колико ћу имати посла у породилишту јер је стари објекат у питању, зидови су високи, док не кренете да радите не знате шта вас чека, али сигурно је да ће ми бити потребна макар једна недеља“.
Нада се да ће радови почети око 8. марта, када се обележава Дан жена. Ипак, још увек нема сав потребан материјал.
Зато и позива све људе који имају добру вољу да помогну.
„Акценат је на материјалу који је мени потребан за рад тамо, а позивамо све људе који желе да допринесу и другим материјалом. Питају ме људи да ли треба постељина, јастуци, међутим нисам питао докторку шта им је потребно, али претпостављам да тога неће бити вишка ако неко донира. Мени је фокус био на мој рад јер сам ја желео да понудим своје руке. Е сад, кад смо већ кренули у даљу причу, ето, апелујем на све да ми се придруже и да заједно оплеменимо простор за наше труднице и будуће генерације које долазе“, каже овај молер.
Foto Privatna arhiva
