Потпредедседник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Зоран Николић сматра да инфлација, која је према последњим подацима 11,9 процената на годишњем нивоу, не погађа све грађане подједнако и да је за сиромашније грађане много виша.
„Лична инфлација није релевантна као научни показатељ, али је битна за живот човека. То показује колико сте ви у свом кућном буџету дожевли ово повећање цена. Верујем да је то далеко изнад тога што је статистика објавила, јер се она мења до домаћинства до домаћинства“, оценио је Николић за Тањуг.
Објаснио је да у Србији има породица које себи не могу да приуште потрошачку корпу којом се мери инфлација, па самим тим она не може да буде 11,9 процената.
„Људе је далеко више погодило ово повећање цена него што то статистика која се бави просеком показује. Најкритичније је то што огроман део прихода дајемо за храну и када је раст цена хране већи то се повећање одрази на кућни буџет. На Западу храна чини свега 20 одсто трошкова живота, а ми на њу дајомо више од пола прихода“, упозорио је Николић.
Он је напоменуо да нам тек предстоји раст цена горива, електричне енергије и комуналних услуга, што ће додатно повећати инфлацију и трошкове.
„Чека нас неизвесна зима. Разумем све проблеме, али мислим да су потрошачи у Србији изнурени. Никако да изађемо из раалних криза, тек смо изашли из короне, дошло је ово следеће. Морали бисмо да проширимо критеријуме за социјалне карте, јер шта ћемо са људима који не буду имали за централно грејање? Да ли ћемо их избацивати из станова или их пустити да се смрзавају“, упитао је Николић.
Каже и да би локалне смаоупрве требало да попишу грађане са приходима нижим од минималне зараде како би се направиле социјалне карте за државне субвенције попут оних које већ постоје у виду бесплатних киловата струје или повлашћене цене одређене количине гаса.
Потпредседник НОПС-а је напоменуо да би на томе морало брзо да се ради, јер је јул већ на измаку.
Републички завод за статистику (РЗС) објавио је данас да је инфлација у Србији, мерена растом потрошачких цена, порасла у јуну 2022. године за 1,6 одсто у односу на мај, док је на годишњем нивоу достигла 11,9 процената.
Наведено је да су у јуну највише порасле цене транспорта, за 2,7 одсто, хране и безалкохолних пића и рекреације и културе за по 2,3 процента, затим ресторана и хотела за 1,4 посто, одеће и обуће за 1,2, и опреме за стан и текуће одржавање за 1,1 одсто.
Становање, вода, електрична енергија, гас и остала горива су поскупели за 1,0 проценат, алкохолна пића и дуван за 0,4, а цене у категорији здравља за 0,2 одсто, објавио је РЗС.
