Ниво стреса код 40 процената грађана Србије јако се увећао од појаве пандемије, што је изнад глобалног просека, те да због страха од короне трећина у Србији лошије спава, показало је годишње здравствено истраживању компаније Штада за 2022. годину.
Додатно Штада наводи да се у Србији 27 посто испитаника жали да им се погоршало ментално здравље, док да су у приватном животу мање срећни него раније наводи њих 21 посто. Штадино традиционално испитивање јавног мњења онлајн је спровела компанија ИнСитес Цонсултинг са више од 30.000 испитаника из 15 земаља укључујући и Србију старости између 18 и 99 година.
Кључни показатељ истраживања је да је пандемија Цовида 19 из корена променила начин живота, драстично уздрмала здравствени сектор, урушила физичко и ментално здравље и последично довела до пада задовољства здравственим системом.
Како се наводи широм Европе значајно је опао проценат задовољства услугама које пружају национални здравствени системи. Последње три године задовољство здравственим системима у сталном паду и то са 78 процената задовољних у 2020. години, и 74 одсто задовољних у 2021. на само 64 одсто задовољних Европљана у 2022. години, наводи Штада. Истакнуто је и да долази до погоршања менталног здравља Европљана, те да ниво стреса расте.
Страхови, лоше мисли, сагоревање на послу
Због свакодневних проблема сан страда код готово половине Пољака и 40 посто Шпанаца, као и код сваког трећег Србина. Додатно 31 посто грађана Србије муче страхови и лоше мисли што је изнад глобалног просека од 26 процената. Анксиозност највише мучи Италијане – 42 одсто, следе Португалци са 25 процената, па Британци са 21 одсто, а затим Немци. Ниво сагоревање на послу, што је додатна претња по ментално здравље, достигао је 59 процената што је рекорд свих времена у Европи.
Сваки пети Србин тврди да је доживео сагоревање на послу, док 21 посто осећа да је на ивици да доживи такав слом, а овакав осећај још је израженији код Рума и Пољака. Од сагоревања на послу жене су угроженије од мушкараца јер их 65 посто наводи да осећају да су у том ризику, док је код мушкараца то 53 посто. Штада наводи да је због ковида у Србији отказивана скоро свака трећа лекарска контрола, што је изнад глобалног просека где је отказивана свака четврта.
„У исто време заказивање прегледа током пандемије код лекара опште праксе у анкети је означено као „прави изазов“ у неколико земаља, међу којима је и Србија“, наводи Штада.
У 2022. међу Европљанима расте проценат оних који настоје да живе здравим стиловима живота па и 48 посто Срба наводи да се храни здравије, а 37 посто истиче да је повећао унос додатака исхрани, витамина и минерала. Да дисциплиновано следи савет лекара каже 23 посто Срба, што је мање од глобалног просека од 25 посто, а далеко иза Португалаца којих то чини 40 посто. Већа брига о квалитету живота и похађање часова фитнеса каратеристична је за Пољаке – 18 посто, и Италијане – 17 процената, док се само четири посто Срба тиме хвали.
„Путем Штадиног Здравственог извештаја настојимо да пружимо научно верификоване податке да бисмо стимулисали дебате везане за здравствене трендове и потребне мере да би се даље подржао непроцењив рад који наши партнери од поверења, било да су то лекари, болнице, владе, фармацеути, свакодневно обављају за пацијенте“, рекао је генерални директор Петер Голдшмит.
Поред Србије истраживање је обухватило још 14 земаља и то: Аустрију, Белгију, Чешку, Француску, Немачку, Италију, Казахстан, Холандију, Пољску, Португал, Румунију, Шпанију, Швајцарску и Уједињено Краљевство.
