Бура која се у јавности подигла због тога што су радници „Јуре“ у Нишу морали да раде иако је температура у погонима била тропска, још се не смирује и открива тешке услове рада и у другим компанијама у Нишу, како у области ауто-индустрије, тако и у текстилним фабрикама.
Ово није први пут да је компанија Јура у жижи јавности, још се не заборавља када су 2016. медији брујали о томе да радници носе пелене, јер не могу ни у тоалет. Такође, погон у Нишу је током пандемије корон више пута био жариђте заразе.
Велики број људи у Нишу је путем друштвених мрежа осудио раднике „Јуре“ што су пристали да уопште уђу у прегрејане погоне и питају се зашто се нису побунили, нарочито кад се узме у обзир да их је пуно, чак 2.700, али је било и много оних који су их бранили, јер су и сами искусили како је то кад радиш у погону стране компаније у Србији.
Радница која је желела да остане анонимна, казала је за Нову.рс, да би побуна сигурно значила губитак посла, а нико то од запослених не жели.
„Сви ми који радимо доле, немамо никаква друга примања. Немамо родитеље који нас могу да издржавају, немамо мужеве који могу да зараде довољно да издржавају читаву породицу. Чак и са две плате једва састављамо „крај с крајем“. Трпимо и радимо, јер тренутно немамо бољи посао“, казала је Нишлијка.
Према њеним речима, ништа боље није ни у другим фабрикама, јер би у противном дали отказ у „Јури“ и отишли тамо.
„Тамо би поново морали да се привикавамо на посао и колеге, а плата је мање више иста, 40.000 до 50.000 динара. Напорно се ради и тамо, а и тамо се контролише сваки ваш корак. Контролише се одлазак у тоалет, морате да се јавите надзорнику кад пођете. Додуше, било је случајева да су појединци злоупотребљавали одлазак до тоалета, да не би радили. Мало мало, па напусте траку, наводно јер морају, а заправо оду да пуше“, рекла је наша саговорница.
Она је казала да су радници у Нишу генерално препуштени сами себи, немају подршку и помоћ државе, нити инспекција, да би могли да се буне против послодаваца.
„Ко ће да нам стане у заштиту, нема ништа од тога. Инспекција, дође и оде, а ретко и долазе. Моја мајка је радила у државној фирми у Нишу и по 10 инспекција је долазило сваког дана тамо, а од кад су је странци купили инспекција није дошла ни једном. Чула сам градоначелницу Драгану Сотировски како на телевизији се пита зашто све Нишлије хоће да раде у градским управама и предузећима иако је тамо плата 35.000 динара, а неће у приватним где су плате 50.000 динара. Разлика је „као небо и земља“, тамо имаш сва права овог света, а овамо си обичан роб“, казала је Нишлијка.
Радници „Јуре“ рекли су за Нову.рс да је тренутно температура у погонима пристојна, јер је и напољу пала температура, али да је питање шта ће бити када температура за који дан поново буде изнад 35 степени Целзијусових.
Наши саговорници су казали да су запослени почетком прошле седмице потписивали петицију да се укључе расхладни уређаји, која је „убачена у кутију за приговоре“, али да до сада она није имала икаквог ефекта.
Пословодство „Јуре“ негирало је да се климе намерно гасе због штедње и навело да их пуштају још од априла, мада признају да тренутно постоје кварови на неким уређајима, „који ће у најкраћем року бити отклоњени“.
Од Инспекције рада у Нишу за сада нисмо добили одговор на питање да ли је обављен инспекцијски надзор у фабрици и какво стање су инспектори затекли у погонима.
Миљана Исаиловић Нова
