Нова министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић изјавила је да ће Србија морати да се позабави реформом енергетског сектора, најавила нове цене струје и гаса, а о литијуму рекла да „треба размотрити како да се искористи“.
На изјаву министраке реаговао је Савез еколошких организација Србије (СЕОС), где је одлазећа министарка рударства стала, ламентирајући на одласку за фотељом и за неоствареном жељом да експлоатише литијум и разори целу Србију, ту је нова министарка наставила и с првим оглашавањем нам ставила до знања зашто је дошла, као да ми већ нисмо знали чему служи Игра престола на домаћи начин.
Али изгледа да министарка Ђедовић Негре не зна, као што ни министарка Михајловић није знала, чему служе министарства и Влада једне земље.
Зар нико није упутио нову министарку кад јој је нудио да из белог света заседне у фотељу да на том месту треба да ради у интересу народа и државе? Разумљиво, нико од колега није могао да преузме на себе ту дужност, јер би се вероватно усред реченице загрцнули од смеха. Али ако већ то нису могли да јој кажу, требало је да је упуте на следеће:
У Републици Србији постоје и други људи осим оних који себе сматрају богомданим да попут Домановићевог вође терају напред кроз зидове, плотове, шибље и провалије. И ти други још увек нису изгубили разум, ма колико покушавали да их слуде с малих екрана и великих говорница.
Е ти мали људи, мали по мерилима којима се служе актен ташне и лептир машне с врха, још увек се питају о томе где ће да живе и како ће да живе. Не интересује их под којим именом и презименом се крију разни лобисти и продавци магле, али их зато препознају чим се појаве на екрану. Не интересује их шта су странцима обећавали они што мисле да су богомдани и да ли ће се тим богомданима обећања обити о главу, али знају да нико нема право да уништава земљу, ваздух и воду и парче неба испод ког су потекли.
Јер тим малим људима су важније кости предака и живот потомака од интереса мултинационалних компанија, њихових запослених и њихових хонорарних сарадника. И зато неће дати да се на плодну јадарску земљу проспу стотине хиљада тона сумпорне киселине, негашеног креча и експлозива, како стоји у брошури Рио Тинта, а исто тако неће дати да се раскопа и залије отровима читава Србија.
Пошто нико с власти није преузео ту улогу да обавести министарку Ђедовић у шта се тачно упустила, мали људи ће јој радо рећи:
– да су прошле зиме највећи протести изазвани одлуком власти да бесомучно настави с роварењем, и то регуларно, помоћу нових закона;
– да власт није тек тако прешла преко протеста и блокада, него је пожурила да да лажна предизборна обећања, у која нисмо поверовали;
– да је укинута Уредба о пројекту Јадар и да нисмо заинтересовани да је гледамо мало дотеранију и у новом руху;
– да су одборници општине Рековац, која се данас од ала и врана брани на блокади, једногласно одлучили да рудника литијума неће бити (ваљда они знају боље шта хоће и шта неће у свом дворишту од оних који имају виле, јахте, винске подруме и станове у Београду и у иностранству);
– да постоје непоткупљиви и довољно гласни стручњаци који стоје насупрот онима што су оберучке прихватили да учествују у пројектима Рио Тинта и сродних компанија и тако блате име, звање и знање које су градили годинама;
– да је Народној Скупштини Србије предата Иницијатива за измену закона о рударсту и да иза те иницијативе именом, презименом и матичним бројем стоји 36000 грађана, а било би их још много више да смо се оглашавали путем националних медија који су нам укинути;
– да су Министарству у ком ради нова госпођа министрарка предати захтеви после којих, ако се не испуне, следе радикалне мере;
– да грађани или народ Србије, како је коме драже, неће дозволити да из ове земље у свет полети два и по милиона еколошких избеглица тј. жртава несувислих планова белосветских моћника.
И да завршимо освртом на министаркине речи. Рудници литијума нису потенцијал Србије, ни у економском (ваљда је банкарки Ђедовић Негре рачуница на првом месту) ни у било ком другом смислу. А то што је наш необновљиви минерал у необновљивој земљи која нас храни битан за обновљиве изворе енергије у свету, није наша брига. Не желимо да се преко наше грбаче зелене пашњаци и новчанице за белосветске уштиркане кошуље, наводи се у саопштењу.
