Након празника Крстовдана и Богојављања Српска православна црква и њени верници сваког 7. јануара по јулијанском, односно 20. јануара по грегоријанском календару, молитвено обележавају Сабор Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља.
Сабор Светог Јована је празник тесно везан за претходна два, јер је управо Свети Јован био тај који је крстио Господа Исуса Христа на реци Јордан и као што му је речено тако се и збило и у Јеванђељу по Јовану (1:33 – 34) сведочи: „Ја га не знах, али онај који ме посла да крстим водом, рече ми: На кога видиш да силази Дух и стоји на њему, то је онај који крштава Духом Светим. И ја видех и засведочих да је он Син Божији.“
Свети Јован (хебр. המטביל [Yohanan Ha’Matbil]) је дугоочекивано дете Јелисавете, која је била блиска рођака Девице Марије, мајке Исуса Христа, и јудејског свештеника Захарија из племена Арона, који дуго нису могли имати деце, те Бог услиши њихове молитве и роди им се син Јован. Многи сматрају да је он тај Месија, и указују му највише поштовање, а међу њима су Мандејци, који су познати и као хришћани Светог Јована Крститеља, док се одговор налази у Јеванђељима и даје га сам Свети Јован, како је записано: „А како народ беше у ишчекивању, и питаху се сви у себи није ли Јован Христос, рече он свима: Ја вас крштавам водом, али иде за мном силнији од мене, коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој. Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.“ (Јеванђеље по Луки 3:15 – 16).
Познат је и у исламској традицији као пророк Јахја ибн Захарија (арап. يحيى بن زكريا Yaḥyā ibn Zakarīyā), односно Јахја син Захаријин.
А у Јеванђељима пише да је Свети Јован „онај за кога беше јавио пророк Исаија, када рече: ‘Ено гласа вапијућег у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе његове.’“ (Јеванђеље по Матеју 3:3). Највише се о животу Светог Јована и сусрету његове мајке Јелисавете и Девице Марије, док су обе биле трудне, може прочитати у Јеванђељу по Луки.
Само зачеће и рођење Светог Јована било је прожето милошћу Божијом, јер и његово рођење беше измољено од бездетних родитеља, као што беше рођење Девице Марије, те Дух Свети кроз његовог оца Захарију обзнани о доласку Спаситеља и о своме сину, као ономе који претходи Спаситељу: „А ти, дете, назваћеш се пророком Свевишњега, јер ћеш ићи пред лицем Господњим, да му пут његов приправиш, да даш народу његовом разум спасења, опроштењем греха његових, по великом милосрђу Бога нашега, по коме нас источно сунце походи с висине, да обасја оне који су у тами и у сенци смрти, и упути ноге наше на пут мира.“ (Јеванђеље по Луки 1:76 – 79).
Живео је Свети Јован у пустињи, где је био посвећен молитвеном животу и када је имао тридесет година, по вољи Божијој, почео је своју пророчку и проповедачку делатност. Окупио се велики број ученика око њега, а он их је учио молитви, посту, скромном животу и пре свега покајању, јер се највише памте његове речи, које су често исписане и на иконама са његовим ликом: „Он говораше: Покајте се, јер се приближи краљевство небеско!“ (Јеванђеље по Матеју 3:2).
Свети Јован је, уз Девицу Марију и самог Господа Исуса Христа, једини од светаца чији се и дан рођења обележава као празник 24. јуна/7. јула, и којем је посвећено укупно шест празника у календару: данашњи Сабор Светог Јована Крститеља, који по броју свечара који обележавају овај дан као Крсну славу спада у једну од бројнијих, затим 24. фебруар/9. март Прво и друго обретење главе Светог Јована Крститеља, 25. мај/7. јун Треће обретење главе Светог Јована Крститеља, 24. јун/7. јул Рођење Светог Јована Крститеља – Ивањдан, 29. август/11. септембар Усековање главе Светог Јована Крститеља и 23. септембар/6. октобар Зачеће Светог Јована Претече и Крститеља.
На иконама Светог Јована често живопишу са крилима, јер га сматрају равноангелским.
Тропарь Предтечи, глас 2: Память праведнаго с похвалами, тебе же довлеет свидетельство Господне, Предтече: показал бо ся еси воистинну и пророков честнейший, яко и в струях крестити сподобился еси Проповеданнаго. Темже за истину пострадав, радуяся, благовестил еси и сущим во аде Бога, явльшагося плотию, вземлющаго грех мира и подающаго нам велию милость.
(Тропар Претечи, глас 2: Успомена праведника слави се похвалама, а теби је, Претечо, довољно сведочанство Господње да си се заиста показао часнији и од пророка, јер си се удостојио да у реци крстиш Онога Кога си проповедао. Зато, пострадавши за истину, радујући се, објавио си радосну вест онима који су у аду, о Богу Који се јавио у телу и узео грех света и Који нам дарује велику милост.)
Кондак, глас 6: Уплашивши се твог доласка у телу, Јордан се са страхом врати. Испуњавајући пророчку службу, Јован се уплаши, Анђелске чете зачудише се гледајући Те како се телом у реци крштаваш. Сви који су у тами, бејаху обасјани опевајући Тебе, Који си се јавио и све просветлио.
