Жељко Поштић, возач ГСП који је замолио путнике да уступе место Београђанки, заслужио све похвале. Тако би поступио сваки нормалан човек, каже Жељко
ГЕСТ возача ГСП „Београд“, Жељка Поштића, који је зауставио аутобус на линији 31 како би подсетио путнике да би требало да устану и уступе место трудници, добио је последњих дана велику пажњу јавности. Иако је само оличење основног васпитања, које данас очигледно недостаје пуном аутобусу путника, поступак је попримио у најмању руку размере херојског дела.
Нисам урадио ништа необично – скроман је Поштић, који већ деценију и по ради као возач у највећем градском превознику. – Често се дешавају такве ситуације, понекад и неколико пута на дан. Сматрам да би тако поступио сваки нормалан човек. На линији 31 радим већ десет година. Трудница је ушла на станици код „Београђанке“. Приметио сам је кад је улазила и видео да нико не обраћа пажњу на њу. Устао сам и замолио путнике који су седели на предњем седишту да јој уступе место, што су и урадили без поговора и наставили смо даље. Изашла је код круга болница, већ после друге станице, ишла је на контролу.
Поштић додаје да се труднице ретко возе дуго. Обично неколико станица и да није уреду да стоје. А и безбедније је да седну.
– Када сам тек почео да радим као возач, десила ми се слична ситуација, али је путник одбио да устане и уступи место и било је врло непријатно – објашњава Поштић. – Од тада кадгод приметим трудницу, потрудим се да јој ослободим место у аутобусу.
Жељка колеге готово и не знају по имену, већ по надимку који очигледно с правом носи – Робин Худ, те није случајно ни што је својим гестом привукао пажњу „седме силе“ да упери кажипрст на њега.
БЕЗ КОМЕНТАРА О КОЛЕГИ
О ПОСТУПКУ колеге који је наводно преузео похвале уместо њега јер је зауставио аутобус да седне трудница, Поштић не жели да коментарише. Наводно ће бити строго санкционисан због тог поступка.
– Не могу ништа да кажем нити да ли је то урадио с намером ни да ли је случајна подударност у питању – каже Поштић. – Чињеница је да овакве ситуације нису ретке, чак могу да кажем да су свакодневица. Знам да се мени догодило, а да ли је и коме још, о томе не могу да причам.
Н. ВУКИЋ Новости
