Гроцка, или мала Калифорнија, како су је прозвали због непрегледних воћњака, на првом је месту у Србији по производњи трешања, брескви и кајсија.
Са грочанских плантажних засада на београдске пијаце стижу најсочнији плодови, те стога није на одмет да се баш у овом месецу кад мирише пролеће, подсетимо како је за почетке модерног српског воћарства, посебно узгоја трешања, заслужан један „женски доктор“.
Био је то Јован Ј. Јовановић, доктор истог имена и презимена као много познатији песник са надимком Змај. Овај рођени Београђанин, који је потекао из добростојеће трговачке породице, студије је завршио у Бечу, и био је други школовани гинеколог и акушер у читавој Србији, и дворски лекар краљице Драге Обреновић.
По повратку са студија, врло брзо је постављен за шефа гинеколошко-акушерског одељења Опште државне болнице у Београду.
Био је зачетник значајних промена и новина у области медицинске струке. Његовом заслугом основана је прва школа за бабице у Србији.
Залагао се, и успео у намери, да се изгради и „Женска болница краљице Драге” на Западном Врачару (данас једна од болница Клиничког центра Србије), а био је и један од иницијатора одржавања Првог конгреса српских лекара и природњака у Београду.
Осим тога, на његову иницијативу основано је „Материнско удружење“, а неколико година касније и друштво „Српска мајка”, која су пружала помоћ мајкама и деци из сиромашних породица, посебно у првим годинама, у најосетљивијем периоду живота сваког детета.
Колико је био посвећен свом позиву лекара специјалисте, са ништа мање ентузијазма упустио се у, за оно време, невероватан подухват подизања плантаже трешања у Гроцкој. Доктора Јовановића су занимала савремена проучавања квалитета тла и утицаја климе на узгој воћа. Желео је да подигне један савремени воћњак, по угледу на сличне које је виђао у иностранству.
Прилика му се указала када је 1906. године грочанском срезу зафалило новца за завршетак изградње нове цркве Свете Тројице. Одлучили су да потребну суму прибаве продајом утрина, необрађеног земљишта које је лежало на осунчаним падима према Дунаву, а које је остало у среском поседу још од одласка турског становништва.
Иако су тамошње богатије породице покушавале да скупе довољно новца, да своја имања прошире за који хектар тог земљишта, на јавној лицитацији је свих 80 хектара купио доктор Јовановић.
Одмах је почео са обрађивањем земљишта и његовом припремом за садњу 7.000 садница калемљених сорти трешања које је увезао из иностранства.
Све до тада трешња се није гајила за продају, а поготову не на овај начин и на толико великој површини. До данас нико није подигао толику плантажу под засадом трешње не само у Србији, већ ни на целом Балкану!
Посађене су немачке сорте трешања хеделфингер, познатија као херц или ерц и гермерсдорфска коју су због компликованог назива „прекрстили“ у кермика.
Ипак најприсутнија је била француска сорта лионска рана која је од локалног становништва прозвана докторка, а није тешко закључити и зашто.
“Докторове” трешње су се продавале на многим пијацама и тржницама. Остао је податак да се у једном тренутку килограм трешања продавао по цени од 10 динара на Каленић пијаци, колико је износила и надница радника који је те исте трешње цео дан брао на плантажи.
Да је посао са плантажом трешања био уносан говори и чињеница да је доктор Јовановић био у могућности да подигне луксузну петоспратницу у центру Београда, по пројекту бечког архитекте, у којој је опремио стан за своју породицу, али и приватну женску клинику. Данас се у овом здању налази хотел „Ексцелзиор“.
Доктор Јовановић је Грочане задужио и отварањем Среског породилишта 1909. године, док су они његовим именом назвали једну улицу.
А ми верујемо да ћемо следећи пут кад на пијаци будемо видели слатке и сочне грочанске трешње, бар помислити на овог јединственог доктора, који је својим доприносом у развоју здравствене заштите жена и деце, као и увођењу плантажног воћарства у Србији – заслужио наше памћење.
Foto Naslovna printskrin
