Да би добили одговор на питање зашто се тражи разрешење директора „Еко Гроцка“, морамо се вратити пет година уназад, на дан када су Миленко Буквић ( који би требао да буде изабран на место Бугарчића) и Стефан Дилберовић садашњи председник СГО Гроцка отпутовали у Италију.
Наиме, у фебруару 2015. године, тадашњи директор ЈКП „Грочански комуналац“, Миленко Буквић као и тадашњи председник општине Гроцка, Стефан Дилберовић посетили су „службено“ Италију. Како је тада Жиг инфо објавио, посета је била због преговора око заједничког партнерства једне италијанске фирме и овог грочанског комуналног предузећа.
Убрзо након те „службене посете“, расписује се тендер за прво јавно- приватно партнерство за комуналне делатности у Гроцкој. Недељу дана пре расписивања тендера или Јавног конкурса, оснива се предузеће „Магип д.о.о“ са истом власничком структуром лица код којих су претходно у Италији били Буквић и Дилберовић.
Магип д.о.о је основан, према подацима из АПР-а 7. Маја 2015. године, непосредно пред отварање тендера за јавно-приватно партнерство. При регистрацији „Магипа“ ово предузеће је било регистровано на адресу Вучка Милићевића број 5. у Гроцкој, тачније на трећем спрату у стану број 11. Других података тада ова фирма није имала. Број телефона није унет, нису имали Управни, као и Надзорни одбор, ништа осим оснивачког капитала. Како Жиг инфо није пронашао дату адресу фирме „Магип доо“ те 2015. године, кренули смо да истражујемо документацију с којом смо располагали , тачније са оном што је предата АПР-у. Једини нови траг који смо пронашли тада је предата документација, на којој се види печат друштва из Италије са ознакама МАГИП С.Р.Л италијанско града Наполија.
Иначе, када је потписан уговор са „Магипом“ грочанска власт је тврдила да се то предузеће у Италији већ „сто година уназад“ бави комуналном делатношћу. Међутим, претрагом интернет портала регистрованих у Италији, никада нисмо пронашли предузеће „Магип“ у Напољу које се бави оваквом делтношћу. У том времену, једина веза смећа и италијанског града Напуља јесте податак да „као и у другим финансијски уносним секторима, тако и у „сметларским пословима“ овде (у Напуљу) главну реч води локална мафија, Камора.“
Након потписивања уговора, оснива се заједничко предузеће између таквог „Магипа доо“ и ГО Гроцка, у односу 80 наспрам 20 посто са називом „Еко Гроцка. У том месецу, као и неколико месеци након тога у Гроцкој су заправо постојала три комунална предузећа са истом делатношћу (ЈКП „Гроцка“, „Грочански комуналац“ и „Еко Гроцка“). У оба јавна комунална предузећа, која су финансијски пропала, у одређеном периоду директор је био Миленко Буквић.
Сам почетак рада „Еко Гроцка“ доносио је велике проблеме у одношењу смећа. Такође, сада бивши председник ГО Гроцка Драгољуб Симоновић имао је велики утицај на ово предузеће тако што је постављао своје кадрове на кључна места, или пак, изнајмљивао камионе за одношење смеће по цени и до 500 евра по дану. Изнајмљивање камиона и осталих новчаних трансакција које имају додирних тачака са Симоновићем вршене су претежно преко приватног партнера, односно „Магипа доо“. Познато је, такође, да су Симоновић и чланови његове породице путовали у Италију о трошку ових предузећа, без да је јавности дат одговор у ком својству је путовање извршено.
Ни до дана данашњег нема чврстих доказа да Драгољуб Симоновић не стоји иза „Магипа“, односно већинског партнера „Еко Гроцке“. Оно што је јавна тајна, јесте податак да су врло често, према речима наших извора, извлачена средства за Симоновића преко ових предузећа.
До тачних, односно јавних података је просто немогуће доћи јер се оснивањем „Еко Гроцке“ изашло из деловања Јавних предузећа те, правно гледано, ово предузеће је приватно иако се бави јавним послом, тачније комуналном делатношћу. Као таквом, на ово предузеће се не ноже примењивати Закон о доступности информација од Јавног значаја.
Управљање у „Еко Гроцка“
Након што је потписан уговор између „Магипа доо“ и ГО Гроцка о оснивању новог предузећа, основана је „Еко Гроцка“ која, према статуту (уговору о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу) предузећа има три члана Скупштине који одлучују, практично о свему, па и о постављању директора. Та три члана Скупштине постављају се у односу 2: 1. Тачније од три члана Скупштине која одлучују о свему у „Еко Гроцка“, два члана су италијанске фирме „Магип“ а један је испред ГО Гроцка. Према истом статуту, у предузећу постоје два директора, од кога једног предлаже „Магип доо“ а другог предлаже ГО Гроцка. Предлоге за директоре „Магипа“ и ГО Гроцка усвајају или одбијају та три члана Скупштине гласањем, односно простом већином.
Пре свега, треба напоменути и да је уговор између „Магипа доо“ и ГО Гроцка направљен тако да је раскид истог готово немогућ, а да није штетан по Гроцку. У уговору о јавно-приватном партнерству предвиђена си улагања, као и број запослених радника од стране страног партнера (Магипа), међутим у истом уговору не постоји члан који би санкционисао уколико приватни партнер не испуни обавезе из уговора. Просто речено, „Магип доо“ има финансијске и друге обавезе према ГО Гроцка због уласка на тржиште комуналних делатности, али не мора да те обавезе и испуни.
Да ли ће остати Бугарчић или ће ипак бити постављен Буквић?
У управљачком акту је јасно наведено да „Италијани“ имају већину за одлуку, те се сада поставља питање да ли ће они и прихватити да разреше садашњег директора Милоша Бугарчића и да поставе новог којег ће предложити ГО Гроцка, односно Миленка Буквића ( наши извори из ГО Гроцка потврђују да је он претедент на место директора).
Да има новца у овим предузећима, као и како се он провлачи кроз легалне токове тако да му се губи траг, објашњено је, како у овом чланку, тако и у чланцима претходних година. Садашњи предлог за разрешење Милоша Бугарчића са места директора испред ГО Гроцка није ништа друго него обрачун дојучерашњих сарадника због обрта новца који се обавља преко ових наведених предузећа.
Једина непознаница у свему јесте та, да ли је садашње руководство и даље верно Драгољубу Симоновићу, или су му се супроставили, односно да ли Буквић долази да новац који је издвајан за Симоновића буде преусмерен на садашњи СНС у Гроцкој, односно координаторе. Такође, постоји могућност да садашњи директори Милош Бугарчић и Марија Милановић и даље раде за, или пак штите Симоновића. Ситуација је нејасна и има чињеница који указују на обострану могућност, јер сви актери смењивања и противљења смењивања су блиски људи Драгољуба Симоновића. Једина разлика између Бугарчића и Буквића јесте та што је Симоновић рођак садашњег директора. За јавност, и један и други су се одрекли Драгољуба Симоновића.
Ни директорка постављена испред приватног партнера „Магипа доо“ у „Еко Гроцка“, Марија Милановић није неко за кога не може да се каже да није блиска са Драгољубом Симоновићем. Ако ништа друго, повезаност са Драгољубом Симоновићем лежи у чињеници да је она годинама уназад директор „Еко Гроцка“, а да није ни једног тренутка се потрудила, барем не јавно, да стане на пут разним комбинацијама и новчаним трансакцијама Драгољуба Симоновића у овим предузећима.
Биографије директора и могућег будућег директора
Садашњи директор „Еко Гроцка“ Милош Бугарчић иза себе има, између осталога, следећу биографију:
20. марта 2019. године, испред ГО Гроцка био је заказан скуп присталица СзС-а како би се верификовала оставка Драгоуба Симоновића, сада бившег председника ове градске Општине који је осумњичен као налогодавац за паљење куће нашег новинара Милана Јовановића. Уједно, организован је и протест присталица СНС-а, који су се наводно самоорганизовали.
Од окупљених „спонтаних грађана подршке“ највише је било радника јавних предузећа као и млађих лица за које је дискутабилно одредити да ли су уопште пунолетна. На том скупу, искакало је једно лице у црвено белој јакни, за које је било евидентно да је предводник Симоновићевих присталица. Код њега је врло често био мегафон са којег је изречено доста тога против присталица СзС-а, али и новинара Жиг инфа. Па се тако, рецимо могло чути како је новинар Милан Јовановић профитирао на спаљеној кући, да је преварант исто као и главни и одговорни уредник Жиг инфа Жељко Маторчевић.
Тај предводник је био директор „Еко Гроцке“ Милош Бугарчић. Милош Бугарчић постављен је од стране ГО Гроцка као један од директора комуналног предузећа „Еко Гроцка“. Његов отац је рођени брат од тетке смењеног Драгољуба Симоновића
С друге стране, претедент на место новог директора „Еко Гроцка“ јесте Миленко Буквић. Од Буквићеве биографије издвајамо следеће:
Буквић је данас заменик директора „Еко Гроцка“. Некадашњи је директор чак два комунална предузећа у Гроцкој, од која су оба у стечају а према радницима имају неисплаћене вишемесечне плате. Као директор Јавног комуналног предузећа „Грочански комуналац“, Миленко Буквић, поднео је у мају 2015. оставку на ту позицију, након писања медија о скандалозној фотографији где он позира са пиштољима.
Након појаве офе фотографије, тадашњи директор Буквић је добио епитет „Директор два пиштоља“. Како се узбуркала јавност, Буквић је поднео оставку. Тадашњи председник ГО Гроцка, Стефан Дилберовић поводом случаја „Два пиштоља, за медије је изјавио да је овај случај за наук.
– Данас сам добио писану и неопозиву оставку директора ЈКП „Грочански комуналац“ због објављивања недоличне фотографије. Оставку сам прихватио и упутићу је Скупштини градске општине Гроцка на прихватање. Случај г. Буквића треба да буде наук свим општинским функционерима какво понашање је недопустиво у јавности. Ми смо власт која је спремна да промени сваког функционера који се не понаша долично или нема резултате рада и по томе се разликујемо од претходника – изјавио је за медије тада Стефан Дилберовић, председник градске општине Гроцка.
Узимајући у обзир биографије ова два кандидата, као и чињеницу да италијански власник може да са своја два члана Скупштине да прегласа одлуку ГО Гроцка, поставља се питање ко ће бити изабран, односно да ли ће до смене директора уопште доћи? Још веће питање може да се постави, из свега што се дешавало претходних година са „Еко Гроцка“, да ли Драгољуб Симоновић и даље има „капитала“ у „Магипу“, а ако има који ће му директор одговарати?
За Жиг инфо:
Жељко Маторчевић,
Насловна фотографија: Илустрација, „фотошоп“ by Н. Тодоровић
