Овај човек који нема кров над главом, уселио се у дечји парк и од тобогана направио кућу за којом чезне
Рузвелтова. А у њој више него чудан призор.
Дечји тобоган у паркићу затрпан кутијама, старим намештајем и трулим воћем. Кућица на врху загрнута некаквим крпетинама.
Покрај ње бескућник који се ту уселио. Од дечјег паркића направио је дом који нема.
Одомаћио се баш ту, па „своје двориште“ педантно чисти.
Станари околних зграда више не доводе малишане овде, јер је нови становник парка буквално узурпирао читав простор.
Ствари које као да је управо истоварио камион за селдибе, сместио је око своје импровизоване кућице. У тим „орманима“ нема чега нема.
Буквално. Као да је све шта му падне под руку донео овде. Као, на пример, ову столичицу, коју је одавно прерастао.
Неке од кутија већ прилично заударају на гњило воће.
Поред његовог „дворишта“, које је до скоро било дечији паркић, налазе се контејнери, из којих је вероватно и потиче већина његових ствари.
А вероватно и храна.
„Домаћин“ не делује баш расположено, због чега му нико ни не прилази.
На кућицу је ставио и завесе и дао јој тотално нови изглед.
Ако боље погледате, има чак и цвеће – за украс.
Он ту не живи сам. Има седам паса који ово двориште и кућу деле с њим. Није искључено да је храна која се ту повлачи привукла и разне глодаре.
.jpg)
Колико год ово било ругло и легло заразе, становник дечијег игралишта је већ дуже време ту. Ни социјалне ни комуналне службе ништа не предузимају.
Овим путем портал Еспресо апелује на надлежне органе да помогну овом бескућнику, а деци омогуће да се поново играју у свом паркићу.
Сузана Трајковић Еспресо
