Апсолутно не признајем кривично дело за које се теретим, у целости, рекао је Симоновић, док је другоптужени Владимир Михаиловић рекао је да је да је оптужницу разумео и да „не признаје кривично дело у тој мери“.
„Јесам извршио кривично дело, али не ово све што ми се ставља на терет у оптужници“, објаснио је он.
Оптужени Игор Новаковић и Александар Маринковић рекли су да „у једном делу“ и „делимично“ признају кривично дело.
Пуномоћница Милана Јовановића и његове супруге Јеле Дељанин, адвокатица Ана Матић Алимпијевић, затражила је за њих одштету од 10 милиона динара на име материјалне и још 16 милиона – по осам за свако од њих – за нематеријалну штету и претрпљени страх и бол.
Највећи део главног претреса протекао је у полемици заменика тужиоца Предрага Миловановића и адвоката оптужених, у првом реду Симоновићевих – Виктора Гостиљца и Ивице Вуковића, на разне предлоге за саслушање сведока, вештака и процесне ствари.
Миловановић је тражио да се као доказ изведе, осим листинга мобилних телефона оптужених и међусобних разговора, на суду они и суоче, како би се доказало подстрекивање на кривично дело.
Тужилац тврди да су се Симоновић и Михаиловић, иначе припадник интервентне јединице београдске полиције, видели у ресторану „Мировица“ у Гроцкој и да су тад договорили напад на Јовановића, што је Михаиловић пренео Новаковићу, а овај потом Маринковићу.
Одбрана Михаиловића је то негирала, тврдећи да се радило о приватном слављу, где је било седам – осам људи и да њих двојица никад нису били сами.
Већина адвоката одбране је инсистирала и на кршењу законских претпоставки које се тичу саслушања оптужених у предистражном поступку, као и на томе да је у Врчину и Гроцкој после паљевине више од 100 људи, „уз претњу аутоматима“, позвано на саслушање.
Они тврде да је од тих људи, „чак и од попа“ у Врчину, тражено да оптуже Симоновића, о чијим наводно незаконитим радњама је Јовановић писао на порталу Жиг инфо.
Симоновићеви браниоци су инсистирали и на томе да је у јавности створен утисак да је све познато и разјашњено и да је ту почела „медијска и политичка хајка“, и поручили да ће доказати да он није налогодавац паљевине Јовановићеве куће. Како је истакао Симоновићев бранилац, Игор Гостиљац, власт користи ово суђење како би себе приказала у светлу медисјких слобода, те како кажњава и своје чланове, док опозиција, с друге стране, овај случај користи како би приказала шта власт ради у Србији.
Миловановићева адвокатица Зора Добричанин Никодиновић затражила је од суда да се њен брањеник испита о исказу који је дат „у најмању руку под обећањем“, као и његова супруга о томе како је доведена у полицију и како се са њом поступало.
Новаковићев бранилац Горан Пајић презентовао је суду да се читав случај води кроз медије, од тренутка кад се, неколико сати после паљевине, Јовановић појавио на једној телевизији и оптужио Симоновића.
Он је указао и да је Новаковић незаконито изведен из притвора 24. јануара и одведен у полицију, где је дао нови исказ, којим признаје дело.
Тужилац Миловановић је, на инсистирање да одговори како се то десило, рекао да је од полицијских инспектора који воде случај обавештен да ће „Новаковић можда дати исказ“ и он је то учинио, све у складу са законом.
Бранилац четвртооптуженог Маринковића, Никола Михаиловић, инисистирао је да је његов клијент, после првог саслушања у Београду, поново ухапшен у Младеновцу и да га је тамо саслушавао Миловановић, а да у списима није нашао да је о томе обавештен територијално надлежни тужилац.
Миловановић је узвратио да је лично обавестио тужиоца у Младеновцу о целом случају и свом доласку и да тада ни оптужени ни адвокат нису имали ниједну примедбу на ток саслушања и записник.
Део уводних излагања протекао је и у полемици да ли је Јовановић новинар или не, као и да ли је Жиг инфо регистрован као медиј, а адвокати одбране тражили су да се из регистра медија који води агенција за привредне регистре достави доказ о томе.
Адвокат Вуковић рекао је да је тенденциозан навод тужилаштва да је Жиг инфо медијска кућа и да постоје тврдње да је то „рекет организација“, која послује по принципу да ће о некоме, било да је власник фирме или директор јавног предузећа, писати измишљотине и да би престали траже новац.
Он је затражио да се као сведоци саслушају власници фирми Владимир Трајковић и Војкан Милошевић, који би то могли да потврде, а тужилац се успротивио, тврдећи да то нема везе са овим случајем.
Одбрана оптужених је тврдила и да Бојана Шијачки Цветковић, која је склопила споразум о признању кривице, а признала је да је возила Маринковића до Јовановићеве куће, да баци „Молотовљев коктел“, блиска Јовановићу и људима око портала Жиг инфо, и да има фотографије са њим.
Матић Алимпијевић је на то затражила да се фотографија унесе као доказ и да се утврди како је настала, јер је то могло бити само после догађаја, у једном ресторану где су се састали на њен захтев, како би причали о могућем вансудском поравнању, а ту су били и полицајци из обезбеђења.
„Ако је настала ту, то значи да су оштећени и даље под присмотром оптужених“, констатовала је она и затражила од суда да се оптуженим забрани прилазак Јовановићу, што су адвокати одбране прихватили.
Суђење је почело у 9, часова и трајало је, са једном паузом од 20 минута, преко три сата. Следеће рочиште заказано је за 1. новембар 2019. године са почетком у 9 часова и 30 минута.
Медији/ЕЖИ
