Под ознаком “Хитно” коју су пренеле све светске агенције, како се то некада говорило, одјекнула је вест из Брисела, да је у чувеном „Књигочатанију“ односно отврању поглавља 23 „Приступних преговора“ суштинску несагласност изразила, нико други, него од пре неколико дана, пријатељска нам, суседна, пријатељска и братска, република Хрватска, са којом је дошло до „Отопљавања односа“ на тај начин што су се на дунавском мосту, сусрели наш Премијер и њихова Председница .
Да ме не везује уставна обавеза поштовања највиших државних органа, па и Премијера, нешто бих рекао, па би ми после било криво, али исто тако, нешто бих и прећутао, па би ми после било кривље . Искрено, за такво понижење, које преживљава, наш народ, и наша држава, али и здрав разум свих мојих суграђана, који су успели да га фрагментарно сачувају нема никаквог другог објашњења, осим да га чини „Агент провокатор“ односно „Ћуран“ који пућпуриче и блебеће којекакве бесловесне дебилне идиотарије, а затим, када исте дођу у оштру супротност са стварношћу, која је јако сурова . . . Измишљање белосветских завера, нашем Ћурану и његовим Ћурићима и није нешто ново, као ни прављење готово коперниканских обрта, у којима се превиђа само једна чињеница . . .
У СТРАТЕШКИМ ЦИЉЕВИМА НЕМА ДНЕВНЕ ПОЛИТИКЕ
Готово свака „Држава“ која претендује на озбиљнију заштиту свога грађанства, односно, на њихов прећутни пристанак да од стране државе буду глобљени, робљени порезовани и опорезовани, а да за узврат „Живе на рачун рада . . .туђега“ има своју политичку концепцију, која корене вуче, најмање од почетка „Новог века“ ако не и од раније. Концепција озбиљне државе, готово све и једне кратка је, јасна и свима разумљива, свима позната . Узевши на пример концепцију стратегије „Дугог лука“ Енглеске, Велике Британије и Уједињеног краљевства, у зависности од имена и обима државности, јасно запажамо следеће „Ослањамо се не на масе робова, него на групе „Слободних људи“ . Стварамо војску на основу „Вере у постојање интереса живљења на туђ рачун као основног људског права“ . Користимо оружје које „Бије на даљину“ . Не можеш до наше обале стићи – а и када би стигао, тек ту те много шта чека. Било да користимо дуги лук, бојни брод, ратни авион или носач авиона, нуклеарну подморницу или балистичку ракету, то је у бити „То“ . Руска империјална тактика, која данас добија на поновном значају јасно и гласно „Гласи“ . Ми држимо огромну земљу . Дођите слободно и ступите са нама у рат. Толико ћемо Вас завлачити и развлачити, да ћете Бога молити само да живе главе извучете . Наша „Државотворна“ мисао, почев од најстријих времена, односно времена првог српског „Устанка“ толико је збркана и конфузна, да би се могла оценити тек двема реченицама .
НИЈЕ ВАЖНО СА КИМ У РАТ ПОЂЕШ – НЕГО ОДАКЛЕ СЕ ИЗ ЊЕГА ВРАТИШ
ПОПУШТЊЕ, САМО ПОПУШТАЊЕ И БЕСКОМПРОМИСНО ПОПУШТАЊЕ
ЗАТВАРАЈ ОЧИ, ТАМО ГДЕ НЕМА ПОТРЕБЕ ДА ИХ ПРЕКРИВАШ РУКМА
Питам се, питам . . .коме је Ћурану, пало на ум, да нам је Хрватска пријатељска земља, са којом је довољно „Изићи на ћуприју, изљубити се са неверовтно лепом им Председницом“ и све ће бити у реду, све заборављено, мир, мир нико није крив . . .невероватно, па ово ни четврторазредни асистентов помоћник државног секретара Бангладеша не би саслушао а да „Мртав не падне од смеха“ . Исто тако, коме „Ћурану“ и његовим „Ћурићима“ који не само да блебећу, пућпуручу, него и серу по белом земаљском шару, пада на ум, да се могу довека тако одности према „Грађанима који су сачували здрав разум“ .Толико тријумфализма, толико оптимизма, занесености, заблејености, затуцаности, а толико затварање очију пред чињеницом да се земља налази готово на издисају, у економској блокади неколико пута горој од ИНФОРМБИРОА, и ЕКОНОМСКИХ САНКЦИЈА рачунајућих заједно, без иједног озбиљног страног великог пријатеља, а камоли савезника, без иједне озбиљније друштвене снаге, у ситуацији у којој је све распродато, што није опљачкано, осим неколицине комуналних система и електропривреде, а којом приликом земљом вршљају разни арапи, кинези, кореанци . Такво стање, то је не брука, него срамота, али, ипак, ово је слика и прилика „Лидера у региону“ . . .и бла бла трућ, узданице западних савезника на Балкану . Али, стварно, веровати да ће Хрватска, као суседна, пријатељска братска и ко зна каква земља, олко пристати на „Поглавље 23“ а касније и на много шта тога, само зато што јој је „ Неко из Европе или преко Атлантика“ то рекао . . .Ћуран се грдно преварио.
Али Ћуран, који појма нема, односно затвара очи пред чињеницма, о којим његови верни Ћурићи не блебећу, барем јавно, а то је веровали или не на тлу Србије – ПОСТОЈЊЕ ИЗБЕГЛИЧКЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ, истина само са зградом и секретарицом, ПОСТОЈАЊЕ ПИТЊА РАТНЕ ОДШТЕТЕ, ПИТАЊЕ СПОРНИХ ТЕРИТОРИЈА ОБАЛЕ ДУНАВА, ПИТАЊЕ ИНА- е БАТА-БОРОВО и неколицине сличних предузећа са стотинама зграда – објеката – локала, те нада све питање „Тобожњих ратних злочинаца, листом из редова Новосадског корпуса и 12 – тог Новосадског пука „ а чија су имена поствљена „На интернету“ . . .хм. . .а вероватно се налазе и на другим „Потражним списковима“ те у глобалу, и питња трпљења шпијунско – деструктивне агентуре, аналогне „Културсбундима“ које се отвара, готово у сваком виду постојања хрватских културноуметничких друштава од Суботице до Петроварадина . Ћуран, мотку није могао више да усере . . .нити да се грдније превари .
Ђорђе Вишекруна
