Мотив и мотивација су појмови из психологије који представљају чиниоце који подстичу на покретање активности јединке, изазивају одређено понашање, одржавају га и усмеравају ка неком циљу.
Недеља је пијачни дан у Гроцкој. По старом добром обичају, време је за набавку намирница са пијаце. Као и сваки пут када идем, зна се тачно којом рутом пролазим. Када кренем од куће прво кроз чаршију, па пијачном улицом кроз зелену пијацу, па поред Грочице поново кроз чаршију вратим се кући.
У последње време од кад су на реду неки избори, не могу а да не приметим да су на шеталишту у чаршији увек присутни политички штандови неких странака.
Ја сам иначе аполитична и не пратим нешто пуно политику, али увек радо поразговарам са активистима странака и узмем по неки промотивни материјал који ми дају у виду упаљача, календара, хемијске и сл.
У доласку, већином брзо прођем центром и не обазирем се на успутне ствари док не покупујем све са списка на пијаци што сам наумила.
Тако је било и овај пут. Међутим, у повратку са десне стране до поште стајало је 5-6 штандова са око 30- так људи, опозиције, групације окупљене око Србије против насиља. Љубазно су ми пришли поклонили упаљач, оловку и брошуру.
Пошто сам из Гроцке и познајем доста људи, фасцинирала ме чињеница колико је било материјално добростојећих људи које знам.
- Шта вас мотивише да ово радите, упитала сам их.
Добила сам разне одговоре од пар момака:
- Не желе да живе у друштву где нема система; Гроцку као и државу је преплавио криминал; Плаше се за будућност своје деце; Не желе да буду јефтина радна снага у својој држави; Хоће да смене овај шљам што је испливао на површину…
Било је баш доста одговора које сам чула. А одговори су били баш еуфорични. Са осмехом су износили своје одговоре, чак је и неки млађи дечко рекао да је обећао девојци да је жени ако освоје власт у Београду.
Пошто су ме стварно неким одговорима и насмејали, отишла сам расположена.
После 20 метара код зграде општине стајао је штанд СНС-а, са пар људи. Већину њих такође познајем. Приметила сам да су материјално слабо стојећи и знам да се појединци од њих жале да тешко живе, да су им мале плате…
Пришла ми је девојка обучена у униформу странке, дала кесицу са поклонима, та смо ушле у разговор.
Поставила сам и њима исто питање као и овима из опозиције.
- Шта вас мотивише да ово радите?
Оно што сам добила као одговор било је:
- Председник Вучић се бори за Србију; Вучић нам гради путеве; Вучић нам гради болнице, Вучић не да Косово, Вучић неће да уведе санкције Русији…
Рекла сам им да сам такве одговоре на Тв-у чула већ стотину пута, те сам их замолила да ми објасне њихов лични мотив.
- Да им се направи хала на Дунаву; прошири смедеревски пут, реши водоснабдевање Гроцке и сличне одговоре сам добила.
Нисам хтела више ни да слушам, рекла сам да журим поздравила их и отишла. Схватила сам да је узалудно њима објашњавати да баш то што им је лични мотив, то је њихова странка обећала пре више од десет година, да ће завршити ако дође на власт.
Након пар дана, када сам свела мисли, пролази ми много закључака кроз главу.
Човек што је сиромашнији лакше верује у лажи у бајке, слабије верује у себе, лакше га поткупиш, лаковернији је једноставно!
Па не можеш ко лутка да понављаш само оно што ти је наснимљено, треба мало промућкати главу па вратити себе у реалност, погледати шта је истина, па својим речима објаснити. Свели се људи на једноумље.
Дошло је време да нешколовани одлучују, слепи нас воде, глуви слушају наше сугестије, проблеме… неспособни нас саветују шта да радимо…
Али све је у животу пролазно. Чини ми се да ће ускоро и ово зло време бити иза нас. И зато ћу увек дати мој мали допринос променама.
Јер промене увек буде нову наду. Никада не треба одустати и предати се, јер после кише увек дође сунце.
Читатељка Грочанка (име и презиме познати редакцији)
