Подржао сам кандидатуру једине групације која , осим СНС листе, излази на изборе, и дао им потпис и ако не сматрам да треба да изађу на изборе. Никако ме не напушта осећај да је излазак на изборе , по опозицију, погубна ствар.
Сам излазак на изборе под условима које диктира члан председништва СНС, и председник државе Александар Вучић, један једини и Богом дан, су погубни. Његов терен, његова правила и његове судије. Шта онда опозиција тражи? Не знам.
Како стоје ствари, на изборима за одборнике Скупштине општине Гроцка, биће две листе. Једна актуелна, појачана са СПС-ом и Заветницима, а друга крња, односно онај слабији део опозиционог блока.
Ђилас је одлучио да не изађе на изборе и, одавно се нисам сложио са њим око нечега, али око овог јесам. Нисам се сложио ни са Борком Стефановићем око много тога, али сам се сложио са његовом изјавом да ССП не бојкотује ове изборе јер ово и нису избори и да је ово трка за мандатима. Милош Јовановић је апсолутно у праву када је заузео став да ове изборе треба прескочити не давати легитимитет Вучићу и његовој клики.
Изговор оних који кажу да треба изаћи на изборе је да се унутар институција треба борити против система, у ствари ово је само жеља да се ускочи у празан простор и да се дође до неке политичке препознатљивости. Свако ће бити препознатљив после ових избора. Милица као превртљивица а опозициони део, који би да изађе и учествује у трци, као надобудан, недоказан, или непринципијелан и политички непромишљен.
Шта би било када би опозиција одустала од изласка на ове изборе. Цар би био го. Крај Вучића. Трка са једном тркачем не спада у трку. Неће га грађани. То би био само показатељ једне болести и терапија би била „одлази“, и морао би да оде !!!
Члан председништва СНС разматра ову могућност и зато се сада активно помаже да се направи још по нека групације и да се сакупе потписи како би то личило на трку са више тркача. То може да прође само код најтупавијих чланова или симпатизера који не желе да прихвате реалност илки чувају своје платице или позиције, али код неког ко има и мало мозга све је јасно.
Замислите општинске изборе, и општинску изборну листи на дан избора са само једном понудом. Само СНС и њени трабанти и ни једна више листа. Да ли би се то сматрали избором и да ли би то била победа? Да се узму свих 35 мандата и то не зато што је неко најбољи, него зато што је народу мука и даје им све. Препушта онима алавима и најгорима по принципу „ево вам, најели се да Бог да“. Нешто што ни у најгорим диктатурама није виђено. А десиће се нешто слично. Биће то величанствена победа над … над ким?
Претпостављам да ће излазност бити мања али да ће СНС својом активношћу и трудом своје занесене и опијене војске успети да извуче већи део свог гласачког тела. Победиће убедљиво на овим изборима, а опозиција ће узети мрвицу. Ако се остваре моје прогнозе то ће пар мандата, и то само ако грађани буду хтели да их подрже и изађу на изборе. Тужно и недовољно али веома значајно за позицију СНС-а и кредибилитет победе на овим „изборима“.
Храбро је изаћи овој машинерији на мегдан али глупо је улудо погинути. У борби 1 на 1, опозициона листа нема шансе. Не без широке коалиције и не без јединства, а јединство је разбијено. Овде на општини Давид неће имати камен да погоди Голијата. Моћи ће само да млати праћком и да диже прашину не би ли изазвао мало кијања.
Дај Боже да грешим и да не видим право стање ствари.
Мислим да треба ове изборе прескочити. Показати Вучићу да његова снага не постоји. Снага није ако те подржи свих 100% од укупне излазности од 30%, а других 70% грађана те посматра као лузера и као зарђалу локомотиву на угашеном перону. Као споменик прошлим временима..
Не треба изаћи на ове изборе јер и „ћутање“ може бити оштрије од жилета. Окретање леђа диктатури је једино решење у овом тренутку. Свако ко му да легитимитет је саучесник без обзира на мотив којим се води. Признао то или не.
Горан Пекарски
