У Гроцкој пак имамо неку меку глагољицу, па уместо мало и великог слова имамо само меко и тврдо. Тако имамо, као на насловној слици, Пуфи, Буки и меки Деки. Раније, док није ушао у грочанску глагољицу, тај Деки није био меки. Данас, рецимо, Пуфи и Буки су тврђи него меки Деки.
Тако док изговарате ту грочанску глагољицу, Пуфи и Буки се изговарају тврдо, слично јапанском. Док је Деки само меки, слично војвођанском. А није било тако давно када је Деки био тврди слог. Све док се није прихватио места заменика председника у Гроцкој. Какав председник, ваљда такав и заменик. Седне се у фотељу, а она мека, да не може мекша да буде. Просто кад се седне, заборавиш на чврстину коју си некада имао иза себе. А како су Пуфи и Буки навикли од давнина на такве фотеље, они су данас ипак тврђи. Тако Деки постаде меки.
Најбољу илустрацију свега што се дешава данас у Гроцкој даје следећи, преправљени, виц:
Стигла хуманитарна помоћ у општину јер су одборници били на рубу глади. Направили штанд, ставили Пантелију да дели храну, направио се ред, сви уредно чекају.
Кад, након пар минута долази Буки и прогура се на сам почетак реда.
Сви гледају, нико ништа да приговори, једино се Деки меки продере са краја реда:
– Ало Буки, јебо му ти матер, куд се гураш, чекај ко и сви остали!
Окрене се Буки, заокружи погледом, искези зубе, па пита:
КО ЈЕ ТО РЕКО?
Нико ништа, сви гледају у под, Деки меки сав јадан јер му нико не помаже.
Након пар минута долази Пуфи, прогура се, опет сви гледају, само Деки меки виче:
– Е, Пуфи, јеби се педеру, стани на крај реда ко сви други!
Окрене се Пуфи па пита: КО ЈЕ ТО РЕКО?
Опет нико ништа, сви гледају у под.
Па се тако прогурали и Рајковић и Трале и ко зна ко све не, па кад је Деки меки дошо на ред остало само 6 пива.
Вели Деки меки:
– Па добро Пантелија, јел немаш баш ништа друго осим пива? – Нема Деки, ил узми та пива ил се врати без ичега.
Узме Деки меки пива, иде кући сав јадан, па кад је стиго, отвори он прву флашу да утопи тугу у алкохолу. Попије прву, па другу, па трећу… након пола сата излази Деки али не и меки из рупе сав рашчупан, очи му се цакле, поглед му дивљи, отетура до пропланка, па се задере:
ШТА КО ЈЕ РЕКО, МАМУ ВАМ ЈЕБЕМ, ДЕКИ ЈЕ РЕКО!!!!
Наравоученије:
Од силне мекоће, мештанима Гроцке никад више тврдоће. Данас у Гроцкој се не ради ништа. Од силних рупа на путевима, грађани се стврднули. Поред побеђене короне, још из предизборног доба, Грочани данас удишу опојне мирисе отпадних вода са свих страна Србије. Мекано и лагано одумиру.
Жељко Маторчевић
Насловна фотографија: Архива/Жиг инфо
