Сви се сећамо када су челни људи Гроцке изашли на изборе под слоганом „За нашу децу“. Врло често су грађани причали да тај слоган заправо треба променити у „За њихову децу“, а јучерашњи догађај показао је да су у праву.
Овога пута говоримо о малолетним лицима, дакле правој деци а не оној од преко 20 или 30 година које нико не напада, али се спомиње без навођења конкретног напада. Ситуација у Спортском савезу општине Гроцка отишла је синоћ предалеко, али је коначно разоткрила неспособност владајуће коалиције, управног и надзорног одбора.
И да ли се уопште може имати оправдања за онакав монструозан чин јучерашњег дана? А изгледа да може, јер они који се куну „за нашу децу“, не реагују, па чак ни на питања да ли ће нешто предузети поводом синоћњег догађаја ћуте. Конкретно, на муку се препознаје председник Гроцке, онај главни који се (не) бори“за нашу децу“.
Синоћ је било мучно гледати уплакану децу. Толико, да и неко ко се бави писањем чланака занеми и остане без речи. Причало се да је слоган „За нашу децу“ узет од нациста. Можда и није, али оно што се синоћ десило равно је нацизму, на којег институције ћуте. Почев од председника Гроцке Драгана Пантелића до Већника за спорт Милоша Јанковића Нуне.
Наиме, синоћ награде или захвалнице, свеједно, нису добили представници (деца) само два клуба са територије ГО Гроцка. У питању су џудо клуб Винча и кјокушинкаји клуб Тигар. Оба представника клуба оштри критичари рада садашње секретарке ССОГ-а, Живке Комленац.
Овим чином, Живка није обрукала председнике ова два клуба, обрукала је све остале јер није испоштовала претходно донет записник Управног одбора. Најјачи утисак је плач деце. Ударено на најмлађе, а они који могу да их заштите, за сада не реагују. Иду онако храбро са ћутњом, прекривених очију и ушију, не размишљајући да ће штитећи туђу децу, заправо заштити своју.
Жељко Маторчевић.
