Сви проблеми су решени?
Тетка је добила лек,
Иван се вратио својој деци,
Весић је пуштен јер је образован тј. много зна,
Студенти добијају повољно станове,
Ђаци добили распуст па на село код баке и деке,
Навијачима забрањено да скандирају,
Пао снег и не чисти се. Зимска идила.
Кад има воље и жеље да се изнађе решење, сви проблеми су мали и решиви???
Све је кренуло много давно, пре пар година, али врхунац је постигнут падом надстрешнице у Новом Саду и деловањем власти толико сумњивим да је свима било јасно да ту нешто није како би требало. Тако је почео свршетак.
Власт се уздигла у небеса, али небески народ одлучио је да је врати на фабричко подешавање, а богами можда и на рециклажу. Власт ко власт. Прво се бусала, по устаљеном и опробаном рецепту, али на крају је схватила да је грађана више. Онај коме су студенти поручили да није битан, прво се играо, затим мрштило, мало претио и на крају, када је схватио да то није упалило, прихватио је да је на улицама градова Србије нешто више од шакице нерадника који немају други посао него да „дириговано“ критикују власт.
У игри је специјално дејство тј. хибридно деловање страних сила. Које, не зна се. Сви су нам партнери и пријатељи. Сви инвестирају и изузетно цене успехе Србије. На фотографији из аутобуса за Врњачку Бању види се и један (ускоро бивши) амбасадор. Па ко онда?
По опробаном радикалском речнику појавили су се страни плаћеници и наравно домаћи издајници. Ко је плаћеник, не зна се, али зато се и те како не говори ко је домаћи издајник. Значи много аргумената за етикетирање народа, али ни један за проналажење одговорних за пад надстрешнице и погибију, сада 16 људи.
Можда Курти направи неки потез како би се скренула пажња на Косово. Можда се са овим одбијањем Српске листе за изборе у нашој јужној покрајини постигне нешто.
Кренуло се прво са полицијом, а онда са случајним пролазницима који су увек ишли по децу или у болницу. Поједини су толико болесни да су сваки дан били на другој локацији и ишли у неку другу болницу. Било је и оних који су тетки носили лек сваки дан и на свим раскрсницама. Не она тетка из Канаде. Брinem се да ли је Иван после свакодневних обилазака свих блокада успео да се врати својој породици или јадан још тумара у оном свом браон капуту.
Када су се болнице и тетке истрошиле, почели су да се појављују директори предузећа и функционери са свих нивоа, и сви су негде журили. Када су они проваљени, кренули су идиоти са капуљачама. Тај свет без мозга добио је задатак да вређа и да малтретира оне који су изашли да одају почаст људима који су изгубили животе падом надстрешнице која никада НИЈЕ реновирана, а има пројекат реновирања, и која напрасно ЈЕСТЕ реновирана.
После силних претњи, па чак, онако упитно, излете реченица: да ли треба да се изведу Кобре… дошло се до дељења станова за младе до 35. Дивно!
Како рече неко, одавно постоји жеља да се младима помогне да купе станове и да започну самостални живот. Одавно, тачније од јуче. Нема везе што стан од 30 квадратних метара кошта 75.000 евра и што на крају само камата изађе преко 100.000 евра. Битно је нешто понудити како би се овим „разулареним“ студентима показало да има ко мисли на њих. Штета што студенти нису малолетни, па нису ВЛАСНИШТВО ДРЖАВЕ, али зато јесу средњошколци.
Рече Ђука, кад је видео да је мука, како деца нису власништво родитеља него су ВЛАСНИШТВО државе до пунолетства. Такође, Ђука је позвао професоре да се супротставе овоме свему што се дешава, вероватно тражећи да професори искористе све могуће начине да се деца задрже на јединој исправној линији, линији власти. Да иду зацртаним путем и да не скрећу са стазе. Деда Мразе, Деда Мразе… И то изгубисмо јер је у Гроцкој председник општине, без костима, у фрулицама, озбиљног става постао чика председник Мраз. Деца су очекивала насмејаног, љубазног, руменог, буцмастог, са белом брадом да му седну у крило, а добише све супротно. Није било „хо, хо“, него „баци пет“. Разочарање. Ми смо, као мали, бар имали у шта да верујемо. Деци узеше и Деда Мраза.
Не знам да ли вас ово интересује, односно да ли је битно, али једна занимљивост из света зоологије?
Да ли сте знали да бизон (лат. Bison) спада у род папкара, фамилије шупљоглавих говеда, којима се називају Bovidae? Ето мало нових сазнања онима који нису знали овај податак, али да се вратим на тему.
Још један очигледно брижан потез, ове и овакве власти, је напрасни школски распуст, не би ли се на тај начин ђаци извукли из школа које су неким чудом блокиране. Наредба министарства, односно оне тихе и слаткоречиве баке која некада, некако, претече 5. октобар.
Нађен је и компромис са Богом, па ето, паде снег. Наравно, у договору са Свевишњим задатак „Београд Пута“ је био да се изненаде и да никако не пошаљу камионе да чисте путеве. Чудо у децембру. Први камион, код нас у Калуђерици, иначе некада најјачем напредњачком упоришту, која је одмах до границе Звездаре, 10 км од Теразија, стигао је 20 сати после почетка падавина. Када ли су стигли у друге, удаљене месне заједнице? А и што да чисте? Као да грађани имају потребе негде да иду? На протесте, можда? Сигурно није то.
Као што рекох, после минималистичког окупљања шакице грађана на Тргу Славија, „Он се јави“. Пун љубави. Преподобан. Верујем да би и он рекао „Студенти су у праву“, али не жели да цитира мање важног лика од себе. Без обзира што скоро рече: „Навијачи су паметнији од студ… студената… опозиције…“, скупио је снаге да их разуме и ако нису довољно паметни.
Пун је разумевања и жеље да се успостави дијалог. Да више разумемо једни друге у будућности. Да заједно радимо и градимо за добробит свих, јер само слога доноси светлу будућност.
Да, слога, будућност. Али одакле он? Па од њега нико није тражио одговор? Нико га и не спомиње? Нико не тражи његову оставку? Сва су питања уперена ка Влади и тужилаштву. Од њих се чека одговор.
Дошли смо опет до тога да студенти носе бакљу разума и промена у Србији.
Јер, САМО СТУДЕНТ СРБИЈУ СПАСАВА.
Горан Пекарски, народни посланик у два мандата.
