Момчило Капор – Момо је био српски сликар, књижевник, новинар, члан Сената Републике Српске и Академије наука и умјетности Републике Српске.
Велику популарност код публике Момо Капор стиче кроз текстове Белешке једне Ане, које излазе у часопису „Базар“. 1972. Белешке једне Ане излазе и као књига, у издању „Оекономика Београд, Београдско издавачко-графички завод“. Капора као писца открио је Златко Црнковић, уредник познате загребачке библиотеке „Хит“. Тако су у издању „Знање Загреб“ (библиотека Хит) изашли бестселери: И друге приче (1973), Фолиранти (1974), Белешке једне Ане (1975), Провинцијалац (1976), Ада (1977), Зое (1978), Од седам до три (1980), Уна (1981). Капор постаје један од заштитних знакова ове едиције.
Поред великог броја наслова, романа и збирки прича, аутор је и великог бројадокументарних филмова и телевизијских емисија, а по његовим сценаријима снимљено је неколико дугометражних филмова (Бадеми с ону страну смрти, Банкет, Валтер брани Сарајево, Џоли џокеј, Крај викенда). Романи Уна и Књига жалби доживели су екранизацију. 1982. излази књига Онда, а затим следе Сентиментално васпитање (1983), Књига жалби (1984), 011 (1988). 1988. Момо Капор се разводи од Ане Пјеротић и исте године се венчава са Љиљаном Тодоровић. 1989. излази Исток-Запад, а 1991. Хало Београд. 1992. године излази Зелена чоја Монтенегра, а 1995. Леро краљ лептира.
Стваралаштво Мома Капора може да се прати кроз нове наслове, међу којима се издвајају А Гуиде то тхе Сербиан Менталитy (2006), Драги наши(2007), Исповести (2008), Тхе Магиц оф Белграде (2008). Последња књига Како постати писац објављена је 2010. године у издању Српске књижевне задруге.
Превођен је на француски, руски, немачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.
У Београду је живео у Небојшиној 18 где је 7. септембра 2013. постављена спомен плоча.
Умро је у Београду 3. марта 2010. године на Војно-медицинској академији.Сахрањен је у Алеји великана у Београду.
Остали догађаји на данашњи дан:
1703 – Умро је енглески научник и проналазач Роберт Хук, који је усавршио барометар, телескоп и микроскоп, и први открио ћелијску структуру биљака. Поставио је основни закон теорије еластичности („Хуков закон“).
1707 – Умро је цар Аурангзеб, најмлађи син цара Џехана, последњи велики могулски владар Индије. Током његове владавине од 1658. Могулско царство је проширено, али ослабљено прогонима хиндуизма и фанатичним ширењем ислама.
1808 – Француске трупе под командом маршала Јоакима Мире заузеле су Мадрид.
1847 – Рођен је амерички физичар шкотског порекла Александер Грејем Бел, проналазач електричног телефона 1875. Бавио се истраживањем механике говора и 1872. је у Бостону основао школу учитеља за глувонеме.
1861 – Манифестом цара Александра ИИ укинуто је кметство у Русији. Више од 47 милиона кметова ослобођено је феудалног односа и добило право да тргује, да се бави занатима и свим пословима у привреди.
1875 – У Париској опери први пут је изведена Бизеова опера „Кармен“.
1878 – Потписан је Санстефански мировни уговор Русије и Турске којим је Русија покушала да „источно питање“ реши у своју корист и да обезбеди превласт на Балкану стварањем Велика Бугарске која је обухватила и нека подручја источне Србије. Због жестоког противљења европских сила, Србије и Грчке, Санстефански уговор је измењен на Берлинском конгресу, јуна исте године.
1886 – После српског пораза код Сливнице, Србија и Бугарска закључиле су Букурештански мир. Тромесечни рат који је почео краљ Милан Обреновић због припајања источне Румелије Бугарској, знатно је ослабио краљев положај у земљи.
1918 – У Брест-Литовску је потписан мировни уговор Совјетске Русије, и Немачке и њених савезника у Првом светском рату. Због унутрашње нестабилности и изостанка подршке сила Антанте, совјетска власт је присиљена да направи велике територијалне уступке и пристане да Немачкој плати ратну одштету.
1924 – Народна скупштина у Анкари укинула је Муслимански калифат и протерала калифа и његову породицу, као део реформи у модернизацији земље председника Кемала Ататурка.
1974 – У до тада најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства, погинуло је свих 346 људи у турском путничком авиону ДЦ-10, који се срушио близу Париза.
1980 – Вођа партије ЗАПУ Роберт Мугабе је убедљивом већином добио прве слободне изборе у Родезији (Зимбабве) и потом формирао прву већинску црначку владу.
1988 – Умро је пољски виолиниста Хенрик Шеринг, један од највећих мајстора виолине 20. века. Сврстао се међу врхунске виртуозе већ на почетку каријере (1933) и, уз широк репертоар – од барокне до савремене музике, приређивао концерте широм света. Гостовао је и на Дубровачким летњим играма.
1991 – Становници Летоније и Естоније су убедљивом већином гласали за независност од Совјетског Савеза.
1996 – Конзервативна Народна партија Хосеа Марије Аснара победила је на парламентарним изборим у Шпанији, чиме је окончана 13-годишња владавина социјалистичког премијера Фелипеа Гонсалеса.
1996 – Умрла је француска списатељица Маргарет Дирас, аутор више романа међу којима су најпознатији „Модерато кантабиле“, „Бестидници“, „Морнар из Гибралтара“. Написала је и сценарио за филм „Хирошима, љубави моја“.
1996 – У експлозији бомбе подметнуте у аутобус у центру Јерусалима погинуло је 19 људи, међу којима и бомбаш-самоубица.
1996 – Југословенске власти ухапсиле су Радослава Кременовића и Дражена Ердемовића које је Међународни суд у Хагу осумњичио за ратне злочине у Сребреници јула 1995, и предале их Међународном суду. Кременовић је, после истраге, пуштен у мају јер суд није доказао његову кривицу, а Ердемовић, први оптужени који је признао кривицу, осуђен је на пет година затвора.
1997 – Најмање 125 људи је погинуло, а више од 450 повређено у путничком возу у пакистанској провинцији Пенџаб који је пуном брзином искочио из шина.
2000 – Међународни суд у Хагу осудио је ратног команданта снага босанских Хрвата генерала Тихомира Блашкића на 45 година затвора, због ратног злочина хрватских снага над Муслиманима у средњој Босни 1992-94. Апелационо веће тог суда је 29. јула 2004. смањило казну Блашкићу на 9 година затвора.
2002 – Грађани Швајцарске изјаснили су се на референдуму да њихова држава постане чланица Уједињених нација.
2004 – Србија је добила мањинску владу на челу са премијером Војиславом Коштуницом, лидером Демократске странке Србије. Влада је изабрана уз подршку Социјалистичке партије Србије, а у њој су били и ДСС, Г17 Плус и коалиција Српски покрет обнове и Нова Србија.
2004 – У Француској је муслиманкама законом забрањено ношење марама у државним школама.
2005 – Авантуриста Стив Фосет је први човек који је летео око света без прекида. Његова летелица је после три дана у ваздуху, слетела у Канзас (САД).
2009 – Одлуком Окружног суда у Београду рехабилитована је једна од највећих српских глумица Живана-Жанка Стокић која је за живота била оптужена да је у време Другог светског рата сарађивала са окупатором.
