„Па заправо не волим људима да говоримо шта да раде“, рекао је Дон Шафнер, професор на Одсеку за науку о храни на Универзитету Рутгерс.
„Волим да причам људима о науци и пустити их да сами одлуче. Свакако, ако нешто испустиш на под, може доћи у контакт с клицама, а ако те клице поједеш, можеш се разболети.“
Питање је да ли је правило пет секунди истинито је јако комплексно, а стручњаци кажу да одговор зависи о бројним факторима, попут врсте хране, врсте пода и тога чиме је та површина потенцијално контаминирана.
Одакле потиче правило пет секунди?
Нико није сигуран одакле потиче идеја о правилу пет секунди, али се често приписује монголском владару Џингис-кану из 13. века, за ког се тврди да је имао правило да храна која падне на под остаје тамо све док он не одлучи другачије, преноси „ХуффПост“.
„Постоје неки Џингис-канови цитати о једењу хране с пода. Он је сматрао, ако је то довољно добро за њега, онда је сигурно добро и за све друге“, рекао је Пол Довсон, професор на Одсеку за науку о исхрани и амбалажи на Универзитету Цлемсон.
Међутим, људима тог доба недостајало је знање о микроорганизмима и о томе како они могу узроковати болести, наглашавају у књизи „Дид Yоу Јуст Еат Тхат?“ аутори Пол Довсон и Брајан Шелдон.
„Није могуће тачно утврдити када је овај мит започео“, рекао је Даwсон. „Мислим да је то само један од оних друштвених митова који су на неки начин започели и људи су само наставили да пропагирају.“
Шта се догађа када испустите храну на под?
И Довсон и Шафнер проучавали су правило пет секунди и шта се догађа када различита храна дође у додир с различитим површинама. У студији из 2006., објављеној у „Јоурнал оф Апплиед Мицробиологy“, Довсон и други истраживачи испитали су утицај и трајање времена у којем је храна била у контакту с контаминираном површином на преноси бактерија у храну. Тестирали су три врсте површине – плочице, дрво и тепих – контаминиране салмонелом те две врсте хране – саламу и хлеб.
Истраживање је показало да су најважнији фактори чистоћа пода и врста површине. Тепих је дуже садржао више бактерија, али се оне нису толико преносиле на храну. Порозна површина тепиха омогућила је бактеријама да уђу дубље у њега и не стоје толико на површини, рекао је Довсон. Али бактерије могу да живе на сувим површинама и до неколико недеља тако да је потенцијал контаминације велик, објаснио је.
Шафнер је 2016. био коаутор студије објављене у „Апплиед анд Енвиронментал Мицробиологy Јоурналу“, која је тестирала лубеницу, хлеб, хлеб с маслацем и гумене бомбоне бачене на контаминирани нерђајући челик, плочице, дрво и тепих на периоде од секунде, пет секунди, 30 секунди и 300 секунди. Истраживање је показало да се највише бактерија преноси на лубеницу, а најмање на гумене бомбоне. Дужа изложеност имала је главни утицај, али контаминација се догодила чак и у периодима који су најкраће трајали.
„Наше истраживање је показало да у сваком поједином стању, без обзира на то која површина, храна и време су у питању, увек постоји пренос неких бактерија“, рекао је Шафнер. „Није било временског периода у којем нисмо видели пренос бактерија.“
Који други фактори утичу на правило пет секунди?
Иако је важно колико дуго је храна на поду, врста хране и оно што је заправо на том поду једнако је важно, ако не и више. Према Шафнеру, ниво влажности хране је кључни фактор. На пример, у његовој студији, када су комадиће лубенице бацили на различите површине, већина бактерија се пренела на воће.
„Мислимо да је то зато што влага олакшава кретање бактерија с површине на храну. Бактерије немају ноге тако да им је заиста потребна влага да би могле да се крећу“, објаснио је.
Сува храна попут хлеба и гумених бомбона довела је до мањег преноса бактерија, али је и даље покупила довољно бактерија да можете да се разболите, објашњава Довсон.
Осим бактерија, подови могу бити прекривени прашином или длаком кућних љубимаца, што би могло доћи на вашу храну. То није нешто што би хтели да поједете, али Довсон сматра да је то само по себи вероватно безопасно, преноси Индеx.
Да ли је правило пет секунди истинито?
„То је поприличан мит. Заиста зависи од тога шта је на тлу и где храна падне“, рекао је Довсон. „Храна ће одмах покупити бактерије тако да се коцкате ако је поједете и нисте сигурни што је на тој површини.“
Болести које се преносе храном, попут салмонеле, могу узроковати мучнину, повраћање или пролив, а могу бити чак и смртоносне.
„Бринем се због патогених бактерија и патогених вируса који могу узроковати болести“, рекао је Шафнер. „Не постоји „сигурно“ време када се ниједна бактерија неће пренети на храну.“
Директно.рс Директно.рс
