Иако је Влада тврдила да је на пројекат ,,Јадар” у јануару 2022. ,,стављена тачка”, Демостат је неколико месеци касније објавио сазнање да су представници Европске комисије и Владе Србије, без много помпе, потписали писмо о намерама у изградњи стратешког партнерства у областима батерија и критичних сировина, у које спада и литијум.
Иако је Влада тврдила да је на пројекат ,,Јадар” у јануару 2022. ,,стављена тачка”, Демостат је неколико месеци касније објавио сазнање да су представници Европске комисије и Владе Србије, без много помпе, потписали писмо о намерама у изградњи стратешког партнерства у областима батерија и критичних сировина, у које спада и литијум. У фебруару 2023. Демостат је из дипломатских извора имао информацију да Мерцедес, Рио Тинто, Европска банка за обнову и развој и Влада Србије преговарају о изградњи Мерцедесове фабрике електричних аутомобила у Србији, рачунајући притом на отварање рудника литијума. Ових дана, у прируству немачког канцелара Олафа Шолца и европског комесара за енергетику Мароша Шефчовича, намере су прерасле у још увек необавезујући Меморандум о разумевању који полако отвара пут ка експлоатацији литијума.
Под притиском великих демонстрација с краја 2021. и почетка 2022, Влада Србије ,,ставила је тачку” на пројекат експлоатације и прераде руде јадарит. Део јавности и тада је сумњао да разлог за одустајање од отварања рудника треба тражити у априлским председничким, парламентарним и делом локалним изборима у којима власт није желела да угрози свој рејтинг.
Демостат је први открио да су се далеко од очију јавности увелико одвијали преговори са Европском комисијом (ЕК) о експлоатацији и преради руде јадарит, условима који би обезбедили најмању еколошку штету и формирању вредносног ланца финалних производа у Србији. Из Брисела је тада Демостату потврђено сазнање да су 22. септембра 2023. представници ЕК и Владе Србије потписали писмо о намерама које се односило на стратешко партнерство у области батерија и критичних сировина, у које спада и литијум. Потврђено је и да је документ потписан у Њујорку, када се са потпредседником ЕК и комесаром за енергетику Марошом Шефчовићем састао и председник Србије Александар Вучић.
УЕК су тада, на питање Демостата да ли постоји механизам којим би се спречило да се због отварања рудника Србија девастира, што највише плаши грађане који су протестовали, навели да законодавство ЕУ обезбеђује највиши ниво заштите животне средине и социјалне заштите, укључујуц́и рударске пројекте.
„Као земља кандидат за чланство у ЕУ, Србија је у процесу усклађивања свог законодавства са европским, укључујуц́и и област политике животне средине“, навели су тада из ЕК за Демостат и додали да се „залажу за развој капацитета за прераду и рафинацију на истом месту где се налазе и ресурси, као и у ЕУ“, јер би то, по њиховој оцени, било од кључног значаја за стварање локалних одрживих екосистема чисте технологије и нулте емисије угљен-диоксида.
И руда и достојанство
Резултат досадашњег усаглашавања обнародован је прошле недеље, када је током посете Београду немачког канцелара Олафа Шолца и комесара Мароша Шефчовича између Владе Србије и ЕК потписан Меморандум о разумевању који се односи на стратешко партнерство у одрживим сировинама, ланцима производње батерија и електричним возилима.
,,ЕУ ће поштовати највише еколошке стандарде, а у пракси то значи прво – ако је реч о критичним сировинама, батеријама, а прописи о њима су управо ступили на снагу прошле године, ЕУ има најсвеобухватнији регулативни оквир на свету у овој области. Свака батерија која ће изаћи на тржиште ЕУ имаће дигитални пасош, то ће вероватно бити QР код, где ће јавност моћи да приступи свим информацијама – да ли су испуњени еколошки, социјални стандарди, да ли су људи у ланцу производње третирани достојанствено“, нагласио је Шефчовић након потписаног документа уз тврдњу да ће ЕУ учинити све што може како извори пијаће воде не би били загађени а то ће морати да поштују све компаније укључене у овај вредносни ланац.
Иначе, посета европских званичника окончана је самитом о критичним сировинама у Палати Србија, коме су присуствовали представници компаније Рио Тинто, аутомобилских концерна Стелантис и Мерцедес, немачке развојне банке КфW, Европске банке за обнову и развој и произвођача батерија ЕлевенЕС, ЕИТ ИнноЕнергy и Инобат. Са неколико европских аутомобилских концерна, финансијским институцијама, произвођачима батерија и српским предузећима потписано је необавезујуће писмо о намерама. Међутим, канцелар Шолц открио је да ће Мерцедес-Бенц бити део ланца производње у Србји, јер ,,циљ је да се обезбеди да се реализује рударство, да се обезбеди ланац производње”, рекао је и додао да ће, према потписаном Меморандуму, то бити “компаније које се баве прерадом добијеног материјала, које се баве производњом батерија“.
Али, пре више од годину и по, у фебруару 2023. Демостат је имао и објавио сазнање да Мерцедес, Рио Тинто, Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) и Влада Србије преговарају о реализацији пројекта за изградњу Мерцедесове фабрике електричних аутомобила у Србији. Вредност пројекта у којем учествује ЕБРД је 2,5 милијарди евра а аутомобили произведени у фабрици у Србији требало би да користе батерије од литијума, који ће у Србији ископавати аустралијско-британска компанија Рио Тинто.
Дипломатски извори Демостата тврдили су тада да ће пројекат зависити и од спољнополитичке оријентације власти у наредном периоду и уколико га прихвате Мерцедес и ЕБРД – биће то сигнал да Србија иде ка Западу. Реализација ових планова подразумевала би и усклађивање српске спољне и безбедносне политике са Западом, што би захтевало и увођење санкција Русији.
Подсетимо, Демостат је и пре овога, још у децембру 2022. године, писао о томе да је услов Владе за ископавање литијума управо отварање фабрике батерија, али и фабрике електричних аутомобила.
Кад се шаргарепа приближи
Долазак Мерцедеса може бити и део „шаргарепе” која је обећана Србији уколико буде конструктивна у преговорима са Приштином и ако прихвати европски план за КиМ”, тврдили су извори Демостата, наглашавајући да уколико Србија не прихвати (тада актуелни) европски план, ,,може да очекује последице које ће се, између осталог, али у великој мери, одразити на економију и привреду”, док би у супротном добила економску помоћ, као и инвестиције у разним областима привреде.
Иако се као могући партнери Србије у изградњи фабрике електричних аутомобила помињу и Кинези, изгледа да је то више теза за јачање преговарачке позиције и да су разговори са Мерцедесом добро одмакли. То би требало да буде добар избор, с обзиром на то да у Немачкој од прошле године за предузећа са 3.000 запослених, а од ове и за оне са 1.000 радника, важи закон о дју дилиџенсу (енг. дуе дилигенце) у ланцу снабдевања. Он компаније обавезује на детаљну проверу својих домаћих и ино добављача који ће морати да кроз периодичне извештаје доказују да поштују социјална, људска и радничка права као и да у производњи примењују све мере заштите средине. Тај потенцијални уговор са Мерцедесом можда је разлог због кога је Вучић навео да ће Немци контролисати Рио Тинто уколико крене у експлоатацију литијума.
И сам Рио Тинто се потрудио да побољша понуду, па је заједно са Владом Србије уложио у словачки стартап ИноБат са којим је у новембру 2022. потписао и споразум о сарадњи. ИноБат је непуну годину касније, у септембру 2023. објавио да ће у Ћуприји градити гигафабрику за производњу и рециклажу батерија.
Tanjug/AP Photo/Darko Vojinovic
