Дрво без иједног листа и знакова живота, само корен, смеђе стабло и изломљене, посустале гране служиће да илуструје озбиљност климатских промена и подигне свест о овом глобалном проблему у дигиталном простору.
Да ли вам се некада, услед замарајуће свакодневице и мањка сна, десило да је емоџи лица са подочњацима све што вам треба да илустративно заокружите поруку? А емоџи цвекле? Отиска прста? Емоџи харфе? Ашова можда?
Како се најављује, све те емоџије добијамо у наредним месецима, а у пакету са њима стиже нам и:
Дрво без иједног листа и знакова живота, само корен, смеђе стабло и изломљене, посустале гране.
Мада опис делује прилично апокалиптично, поготово у поређењу са неким горенаведеним новитетима, умируће дрво је нажалост одговарајући симбол за озбиљност климатских промена, а посебно једног њиховог појавног облика – суша, преноси Клима101.
Услед промене у распореду падавина, али пре свега у светлу пораста температуре, стабла широм света на располагању имају све мање и мање воде. Последично, она полако одумиру.
Инспирисан тим потресним призорима, Брајан Бајаки 2022. године предложио је непрофитној организацији Уницоде Цонсортиум, у чијој је надлежности стандардизација дигиталне комуникације, да поред палме, чемпреса и листопадног дрвета које је олистало уврсти и – стабло без лишћа, нагрижено климатским променама.
„Клима се мења, суша је све чешћа, жешћа…”, написао је Бајаки у својој апликацији. „Дрво има разне механизме да преживи сушу, укључујући одбацивање лишћа, али не задуго. Напослетку, сви ресурси које дрво има ће бити исцрпљени.”
А када такво „жедно” стабло евентуално нападну инсекти, штеточине или болести, оно није у могућности да произведе одбрамбене хемикалије. Резултат је смрт – делова дрвета или пак читавог стабла које нам је за живота, упијајући угљен-диоксид, и само било саборац на фронту са климатским променама.
До 2030, суше би могле да раселе и до 700 милиона људи
Откако је пре две године Брајан Бајаки послао своју пријаву, стање се погоршало: само ове године, суша је потпуно „испила” поједина речна корита у Амазонији, допринела несташицама и рестрикцијама воде у Србији, довела моћну реку Мисисипи до историјских минимума и пореметила превоз робе бродовима…
У случају да седимо скрштених руку, пред нама је још црња будућност: због ризика од суша, до краја деценије и до 700 милиона људи могло би да се суочи са неопходношћу пресељења, истичу из Светске метеоролошке организације (WМО).
Пресахле реке, проблеми у водоснабдевању, поремећаји у транспорту житарица, климатске избеглице, па чак и прашинске олује на неочекиваним местима попут наше земље – све су то обриси све изазовнијег живота на топлијој планети који би такође могли да се прелију и у дигиталну комуникацију.
Амбициознијој борби против климатских промена може да допринесе и ширење свести о проблему, а један од алата је и емоџи дрвета уморног од константних напора да преживи сушу.
„Неопходна је што већа заступљеност климатских промена у различитим облицима дигиталне комуникације”, оцењује др Ана Вуковић Вимић са Пољопривредног факултета у Београду, „зато што је управо то једини начин да информација досегне већи број људи, нарочито различитог узраста.”
Наша саговорница – која је у својој научној каријери фокусирана и на суше – сматра да кроз емоџије можемо да ублажимо јаз између науке и шире јавности, односно да можемо побољшати разумевање онога што научници већ дуго, дуго времена уназад причају.
Али на пољу комуницирања налаза из области климатологије, Вуковић Вимић види још два могућа изазова: један карактеристичан за омладину, други за старије генерације.
„Млађи живе у добу климатских промена, али треба да разумеју да ова клима није нешто што је уобичајено и да је раније било другачије”, наглашава она, „док је са друге стране, код старијих изражено неповерење према подацима да се све заиста мења брже него икад пре.”
„Неопходна је што већа заступљеност климатских промена у различитим облицима дигиталне комуникације зато што је управо то једини начин да информација досегне већи број људи, нарочито различитог узраста”, каже др Ана Вуковић Вимић, Пољопривредни факултет у Београду.
А шта нам подаци заправо говоре?
Од 2000. до 2020. године, учесталост и трајање суша на глобалном нивоу повећали су се за 29% у поређењу са две деценије које су претходиле том периоду.
Како наводе Уједињене нације, оне представљају тек 15% свих природних катастрофа, али су изненађујуће смртоносне: од 1970. до 2019. суше су однеле чак 650 хиљада живота и тако су добиле неславну титулу једне од опасности са највећим људским губицима.
Свакако, претња се не надвија само над нама, хомо сапијенсима.
У готово свим деловима планете, сушни услови су најозбиљнија претња за стоку. А када наступи суша жестока попут актуелне у Африци, ни дивље животиње нису заштићене: поред тога што се смртност повећава сама од себе услед мањка воде и хране, Зимбабве је недавно саопштио да ће дозволити убијање 200 слонова како би се њихово месо дистрибуирало заједницама угроженим сушним условима, док се у Намибији најављује убијање 700 различитих дивиљих животиња.
На удару су и усеви, самим тим и индустрија хране: српски пољопривредници су, у јеку сушног августа, посебно страховали за род каснијих култура.
Иако јесте посреди била екстремна појава, она је и код нас све „нормалнија”: августовске суше у нашој земљи су двоструко чешће него некада, а са даљим порастом температуре, вероватноћа да ће доћи до појава оваквих – па и горих – суша веома је велика.
За шта Ана и њене колеге научници користе – емоџи једнорога?
„Када колеге и ја наиђемо на податак или информацију потпуно компромитовану нестручним тумачењима, користимо емоџи једнорога”, открива др Ана Вуковић Вимић показујући нам да уз довољно креативности ми самостално можемо симболима да припишемо значење које можда иницијално и немају.
Слично радим и ја сама. Примера ради, док пишем Клима101 неwслеттер на Субстацку, често се повуче управо тема суше. С обзиром на то да у поднасловима користим емоџије, сушне услове сам сликовито обележавала – помоћу пустиње. А када нам стигне емоџи дрвета без лишћа, моћи ћу да напустим ову праксу.
Када је реч о дигиталној комуникацији о климатским променама, неке рупе ипак и даље остају непопуњене: за сада немамо честиту термоелектрану на угаљ као водећег изазивача проблема. С обзиром на то да се широм света овај прљави енергент напушта, можда би нам емоџи прекриженог постројења био још кориснији за илустрацију тренда – или макар жеље да се то реализује.
Како борба са климатским променама има и ону позитивнију страну – технолошки напредак – ваљало би да у будућности међу емоџије уврстимо и ветрењаче и соларне панеле. До тада, ја у те сврхе користим ветар који дува и сунце.
Суше су само један у низу временских екстрема чију учесталост и интензитет погоршавамо ослањајући се на фосилна горива.
Живимо на планети која је за 1,2 °Ц топлија него у прединдустријско доба, али последицама пораста температуре не сведочимо само када земља скори, локални поток пресуши или из наше чесме не потекне вода.
Климатске промене осетимо и када нам лети стигне већи рачун за струју зато што смо спас од снажног топлотног таласа тражили у клима уређајима, оне нас држе будним у тропским ноћима, гутају нам шуме у ватреним стихијама, поплављују домаћинства, јачају урагане…
А све то стаје у један емоџи – планету Земљу са топломером у устима.
„То је постало најрапрострањенији симбол глобалног загревања, па и климатских промена”, констатује др Ана Вуковић Вимић, изражавајући жељу да се ово нађе у неким будућим ажурирањима софтвера наших уређаја.
Ипак, када причамо о овој теми, како оффлине тако и онлине, треба да будемо и оптимистични.
„Пожељно је едуковати се и о решењима”, каже Вуковић Вимић. „Нагласак би свакако требало да буде да се све ово оставља деци, а нерешавањем проблема одузима им се право на нормалан живот због чега се широм света и покрећу климатске парнице. Иако немам таленат и знање у креативној области, могу да замислим знак очувања планете од стране деце као показатељ правних и других акција које почињу да предузимају јер су далеко више у опасности.”
У сваком случају, емоџи дрвета без лишћа улива наду да хватамо корак са климатским променама чак и у дигиталном простору што је један од предуслова за јачање свести о овом растућем проблему.
Pavel_D/Shutterstock
