Врховно јавно тужилаштво Републике Србије поднело је 2. септембра ове године захтев за заштиту законитости у случају ослобађајуће пресуде оптуженима за убиство новинара Славка Ћурувије због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1 Законика о кривичном поступку, и то битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2 и тачка 3 Законика о кривичном поступку. Врховни суд потрврдио је за Инсајдер да је покренуо овај поступак на захтев тужилаштва и да је предмет у раду, а да је судија известилац Татјана Вуковић.
У тексту Захтева за заштиту законитости, тужилаштво се позива на пресуду Вишег суда у Београду – Посебно одељење за организовани криминал, од 2. децембра 2021. године којом су окривљени Радомир Марковић, окривљени Милан Радоњић, окривљени Мирослав Курак и окривљени Ратко Ромић оглашени кривим, и то окривљени Радомир Марковић, за извршење кривичног дела тешко убиство из члана 114. став 1. тачка 5 Кривичног законика у подстрекавању у вези са чланом 34. Кривичног законика, а окривљени Милан Радоњић, окривљени Мирослав Курак и окривљени Ратко Ромић због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114. став 1. тачка 5 Кривичног законика, као саизвршиоци у вези са чланом 33. Кривичног законика, и осуђени и то окривљени Радомир Марковић на казну затвора у трајању од 30 година, окривљени Милан Радоњић на казну затвора у трајању од 30 година, окривљени Мирослав Курак на казну затвора у трајању од 20 година и окривљени Ратко Ромић на казну затвора у трајању од 20 година.
Врховно тужилаштво потом се позива и на пресуду Апелационог суда од 19. априла 2023. године и наводи разлоге за подношење Захтева за заштиту законитости јер је пресудом Апелационог суда у Београду учињена је повреда закона из члана 485. став 1. тачка 1 Законика о кривичном поступку, и то битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2 Законика о кривичном поступку, јер у пресуди нису наведени разлози о одлучујућим чињеницама које су предмет доказивања или су ти разлози потпуно нејасни и у знатној мери противречни и јер постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника, због чега није могуће испитати законитост и правилност пресуде. Такође, другостепени суд је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3 Законика о кривичном поступку, јер у току главног претреса није применио или је неправилно применио одредбе члана 402. став 7. Законика о кривичном поступку, као и одредбе члана 406. став 1. тачка 4 Законика о кривичном поступку, а то је било од одлучујућег утицаја на доношење законите и правилне пресуде.
Наведене повреде закона другостепени суд је учинио приликом оцене доказа и то исказа сведока које је нетачно интерпретирао, а приликом њиховог испитивања погрешно применио, односно није применио правила о испитивању сведока, као и приликом оцене Извештаја о преснимавању, форензичкој анализи и прегледу похрањених података о оствареном телефонском саобраћају од 12.02.2012. године, у односу на који доказ је навео разлоге који су потпуно нејасни и у знатној мери противречни, из ког разлога у погледу одлучујућих чињеница које су биле предмет доказивања у поступку, а које произлазе из наведених доказа, није могуће испитати законитост и правилност другостепене пресуде.
Веће другостепеног суда одбило је предлог браниоца да се из списа предмета издвоје искази сведока, налазећи да су записници о саслушању ових сведока сачињени у складу са свим одредбама раније и сада важећег ЗКП, те да нема основа да буду издвојени из списа.
Међутим, нетачном интерпретацијом исказа наведених сведока у образложењу пресуде, другостепени суд је извео погрешан закључак у погледу одлучујућих чињеница које произлазе из исказа датих у поступку и изашао изван оквира слободног судијског уверења, које није ограничено посебним формалним доказним правилима, али је ограничено садржином доказа и чињеницама које се из тих доказа утврђују.
Другим речима, Захтев за заштиту законитости је поднет јер је другостепени суд прекршио или погрешно применио одредбе ЗКП о испитивању сведока, посебно исказе оних који су указивали на окривљене, а касније у поступку нису понављали исказ, јер су били забринути за своју и безбедност своје породице, већ су само наводили да остају при датом исказу којим инкриминишу тада окривљене. Такође, другостепени суд је нетачно интерпетирао исказе појединих сведока у корист окривљених.
Поред тога, другостепени суд је одбацио извештај о преснимавању, форензичкој анализи и прегледу похрањених података о оствареном телефонском саобраћају, и не улазећи у његову суштину погрешно у Пресуди износећи закључке да су похрањени подаци на ДЛГ тракама прочитани само 2005. године, иако је у поменутом извештају децидно наведено ко, када, употребом којих софтвера и хардвера је прочитао податке на основу наредбе истражног судије 2011. године и на шта наведени подаци указују, посебно њиховим упоређивањем са изјавама сведока. Једноставно, нису се бавили тим извештајем који осумњичене доводи на лице места и нису поклонили поверење извештају иако су га сачинила два државна органа.
Због наведених пропуста Врховно јавно тужилаштво предлаже да Врховни суд донесе пресуду којом ће усвојити овај захтев за заштиту законитости и сходно члану 493. ЗКП утврдити да је пресудом Апелационог суда у Београду Кж1-По1 9/22 од 19.04.2023. године повређен закон, у смислу члана 438. став 2. тачка 2) и тачка 3) ЗКП, у корист окривљених Радомира Марковића, Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића.
