Уместо одлуке ту је игра речима. Градска власт Београда изразом „рестриктивни приступ простору“ поручила је да споменик културе „Гробље ослободилаца Београда“ није затворен за јавност, иако је већ три месеца под катанцем. Одлуке о томе нема, а судећи према папирима – радно време парка је у зимском периоду од 10 до 16 часова. Најављена је и могућност заказивања посета.
После „динамичког реда вожње“ који је требало да објасни укидање класичног реда вожње у градском саобраћују Београда, градска управа је осмислила израз „рестриктивни приступ простору“, чиме се описује затварање спомен парка „Ослободици Београда“.
Конструкт је смислио неко из Секретаријата за послове одбране, ванредних ситуација и координацију у покушају да објасни заинтересованом Београђанину да овај парк иако закључан од 9. септембра ове године у ствари „није затворен“.
То „није затворено“ изгледа тако што је спомен парк забрављен са најмање два катанца и неколико десетина метара ограде, уз стални надзор комуналне полиције која не дозвољава да ико уђе. И тако већ три месеца.
Како се наводи у допису Секретаријата, ограђивање се десило деветог септембра, а ова мера је преузета „како би се зауставило готово свакодневно девастирање предметног простора од стране несавесних појединаца и како би се у наредном периоду спровеле и мере на репарацији простора“.
У секретаријату наводе да је „у претходним годинама, на простору Гробља ослободилаца Београда више пута је уништена гасна инфраструктура, као и електроенергетске инсталације, елементи јавног осветљења, парковски мобилијар, поломљене су надгробне плоче, исписивани графити, а Град је, у сарадњи са надлежним републичким и градским предузећима, вршио њихову репарацију и довођење у исправно стање. Само поправка гасне инфраструктуре имала је вишемилионски износ, мора се напоменути и то да је, уз неисправне гасне инсталације угрожена безбедност посетилаца“.
Из Секретаријата су осим више подсећања да спомен парк није затворен, већ је уведена мера рестриктивног приступа, навели да је то урађено по угледу на праксу која важи за сва гробља.
„Све државне церемоније планиране на овом простору одржане су у претходном периоду (овај секретаријат је учествовао у реализацији око десетак оваквих активности), а такође, Град ће дозволити посету гробљу сваком заинтересованом појединцу или групи грађана“, наведено је.
С тим се не слажу грађани, који живе у близини и коју су годнама редовно посећивали парк.
Бојана Десивојевић, која живи у непосредној близини парка, обраћала се Заводу за заштиту споменика културе Београда који је надлежан за овај споменик. Она подсећа да је парк обновљен недавно, после пандемије корона вируса.
„Становници Хаџипоповца су били поносни и с пијететом и поштовањем уживали у малој оази природе, одајући почаст страдалима у Другом светском рату. Генерације деце су проходале у том парку, старији одмарали на каменим клупама, сви смо радо шетали стазама парка. Моја деца су редовно стављала цвеће на плочу изнад остатака војника Јагодића, чије фамилије су потомци. Имам фотографију из 1973. где блиска рођака шета свог тек рођеног сина у колицима стазама Ослободилаца“, наводи она.
Десивојевић не памти да је парк икада био закључан, као и да сигурно није био ванадализован.
„Макар у последњих 17 до 18 година; нити је било, бар не већих, инцидената. Хадзипоповчани чувају свој крај“, додаје.
Ана живи у крају заједно са мужем и двоје деце.
„Наша деца су рођена и расла на месту где снег не постоји. Овај парк ћемо увек памтити по њиховој срећи и одушевљењу када су угледали прве пахуље у свом животу. Муж и ја смо триатлонци. У овом парку смо са осмехом претрчали многе километре и упознали дивне људе. Нисам сигурна да ли би било изводљиво поставити чувара који води рачуна да нико ништа не уништава. И да власници паса чисте за њима“, наводи Ана.
Бојана Лазаревић каже да за људе у крају, као и за њу и њену моју породицу, спомен парк (гробље) Ослободиоци Београда представља место окупљања, одмора и дружења.
Она наводи да су њена деца ту направила прве кораке, као некада и њихов тата.
„Ту су упознали и прве другаре. Свесни смо да је то место отворено у знак сећања на погинуле ослободиоцима Београда, и да као такав предстваља место поштовања на оне који су дали зивот за Београд у каквом ми данас зивимо. Баш о томе и причамо са нашом децом. Посебно им је интересантна битка угравирана у камену на само улазу у Ослободиоце, о којој сваки пут када улазимо причамо и увек нађемо неки нови детаљ. Морам да кажем, да никада нисам видела да неко руинира споменике, исписује графите, или га на било који начин уништава. Тај простор су највише користила деца са родитељима и пензионери из краја јер је прелепа зелена површина. У овом граду где је све претворено у парче бетона, затварање Ослободиоца је удар на нашу заједницу“, наглашава Бојана Лазаревић.
„Не смемо да кажемо зашто смо затворили“
Становници Хаџипоповца и Професорске колоније, насеља која окружују спомен парк, покушали су да од надлежних органа добију више информација о затварању.
Адвокат Димитрије Илић за Н1 каже да борба за добијање информација са институцијама о затварању Ослободилаца Београда је трајала дуго и показала је све болести система.
„Прво смо наивно сви звали телефоном, али смо добијали крајње чудне информације, јер је нпр. Завод за заштиту споменика културе Београд тврдио да Ослободиоци нису затворени, Секретаријат за информација Града Београда такође није имао информацију да је затворен, да би на крају неко из краја дао незваничну информацију да је ЈКП Зеленило затворило Ослободиоце“, додаје.
Гробље Ослободилаца Београда су затворили запослени у Јавном предузећу Градско зеленило по послатом обавештењу Секретаријата за ванредне ситуације од шестог септембра. У питању је допис који се бави реализацијом догађаја поводом обележавања 80 година од ослобођења Београда у Другом светском рату.
Он каже да је „Зеленило“ прво порицало да су они затворили, да би након неког времена, пошто су грађани свакодневно звали, потврдили да су они ти који затворили, али су рекли „да не смеју да нам кажу зашто“.
Илић додаје да су грађани послали свим институцијама које могу да имају неке додирне тачке са „Ослободиоцима“ захтев за добијање информација од јавног значаја са питањем ко је и на основу које одлуке затворио Ослободиоце. Одговори су, како каже, били различити.
„Спомен парк је за мене битно место“
„Изгледа да парк више никад неће бити оно што је био, и каква је данашња власт то ме уопшти не чуди. Свестан сам да је ово спомен парк, али је бар за мене представљао битно место где сам упознао људе овог краја и где се моје дете играло и остварило прве контакте са осталом децом. Нисам до сада видео да је неко рушио споменике и исписивао графите како наводе. Свакако жалим због ове одлуке граде и надам се да ћемо нешто променити“, каже Драгољуб који живи у крају.
„Завод за заштиту споменика културе је одговорио да „управљање и коришћењење културног добра Гробље ослободилаца Београда и да није надлежна институција која доноси одлуку“. Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је одговорио да „Ослободиоци“ још од 2022. имају радно време када су отворени (9х-17х лети и 10х-16х зими). Међутим, пошто смо ми свакодневно шетали Ослободиоцима, то радно време у реалности није постојало, већ су Ослободиоци били све време отворени“, додаје.
Без одлуке ништа се не може спровести
Илић истиче да је град Београд, преко Секретаријата за информисање одговорио да Градска управа нема документ – одлуку на основу које су Ослободиоци затворени.
То је, како каже Илић, правно гледано најбитнија одлука, јер да би се нешто спровело прво мора да постоји одлука. Када такве одлуке нема, не може се законито ништа спровести.
„Тако долазимо и до одговора Зеленила, коме смо доставили одговор Града да нема одлуке о затварању, након чега нису одговарали неко време. Да би након једног позива и на инсистирање да причам са неким из правне службе, добио мејл о постојању дописа Секретаријат за послове одбране, ванредних ситуација и координацију, који носи назив: „Реализација догађаја обележавање 80 година од ослобођења Београда”. Из тог дописа произлази да се Ослободиоци затварају ради обележавања годишњице постављањем “високе заштитне ограде”, али и звог девастације Ослободиоца, али без навођења о каквој девастацији је реч“, наводи Илић.
Будући да је Секретаријат дописом наложио затварање „Ослободилаца“, али да не постоји одлука Града, Илић је захтевао састанак у Секретаријату.
„На њиховом сајту сам видео да пише “Пријем странака од 10х до 14х. Наравно, нису ме примили, тражили су да закажем пријем странака мејлом. Када сам послао први мејл, нису одговорили. Онда сам послао 10 мејлова са захтевом да ме приме, али, уместо пријема сам добио писани одговор у коме се наводи да Ослободиоци нису затворени, него је „уведен рестриктивни приступ“ и то због уништавања тог простора. Истини за вољу, једном се заиста и догодило да је неко ноћу из политичких или идеолошких разлога гасни пламен засуо песком. Међутим, осим тог немилог догађаја, никада се ништа није уништило у Ослободиоцима. Ово говорим, јер сваки дан прођем са децом кроз Ослободиоце док их водим у вртић“, наводи адвокат.
Илић каже да је можда и најзанимљивије, то што се у одговору наводи да су вршене милионске санације уништених делова Ослободиоца и то више пута, а тако нешто се никада стварно није одиграло.
„Понављам, само једном је засут гасни пламен, и то је то. Али такви наводи отварају сумњу, да ли је неко само на папиру вршио санације која се никада нису догодиле, да ли је Град платио те фантомске санације. Посебно што се наводе милионски износи“, додаје наш саговорник.
Градска управа Београда, Завод за заштиту споменика и ЈКП Зеленило нису одговорили на послата питања Н1. Управа и Завод нису одговорили ни на захтеве за приступ информацијама од јавног значаја.
Амбасада Украјине: Надамо се да ћемо следећи дан Победе обележити на отвореном гробљу
Београд су у Другом светском рату ослобађале јединице Другог и Трећег украјинског фронта, а међу погинулима је, логично, било и доста Украјинца. Амбасада Украјине у Београду је за Н1 рекла да не зна који су разлози за затварање Спомен парка.
„Украјина се сећа својих бранилаца који су дали животе за победу у Другом светском рату. Стало нам је до овог светог сећања за сваког Украјинца, као и до жртава ове трагедије“, наводи се у одговору за Н1.
Из амбасаде подсећају да је у ослобађању Београда, поред представника других народа, страдало много Украјинаца у саставу Трећег украјинског фронта.
„Због тога желимо да вас подсетимо да нећемо дозволити да се историја искриви и да се занемари допринос Украјинаца. Тим пре са стране данашњих агресора који су изгубили свако морално право да траже наслеђе победе. Дубоко смо захвални свим оним представницима дипломатских мисија, грађанима Србије, који већ другу годину заредом заједно са нама одају почаст за победу у овом страшном рату“, навели су.
Засебна комеморација
„Тренутно се у Србији налазимо у тешкој ситуацији, када смо већ неколико година заредом позвани да заједно са представницима држава агресора учествујемо у манифестацијама обележавања сећања на погинуле војнике у Другом светском рату. Амбасада се више пута обраћала организаторима са предлогом да се одржи засебна заједничка комеморација херојима“, наводе из амбасаде Украјине.
У амбасади су изразили наду да ће до јубиларног Дана сећања и примирја (Дан победе у Другом светском рату, прим. а), који ћемо прославити 8. маја 2025. године, бити отворено гробље Ослободиоцима Београда на ком су сахрањени војници Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије Совјетског Савеза и да ћемо моћи да изразимо своју дубоку захвалност родитељима и дедовима који су дали своје животе за наше мирно небо.
Амбасада Русије није одговорила на питање Н1 о спомен парку.
P. V. Popović
П. В. П. Н1
