Почетна » СТРАШНА ИСПОВЕСТ „Тата и мама су уништили мој живот“

СТРАШНА ИСПОВЕСТ „Тата и мама су уништили мој живот“

од admin
0 коментар

– Родитељи су ме напустили, а ја сам добро дете. Често се питам због чега сам то заслужио. Волео бих да се моји родитељи запитају како би њима било да су на мом месту.

Ово су речи Радомира Бркића (14) из Великих Црљена код Лазаревца, који је од малих ногу трпео нечувену тортуру и патњу коју су му приредили нико други већ отац и мајка.

– Мој живот је грозан. Прво сам гледао како тата туче маму. Кад се мама преудала, њен муж је стално тукао мене. Кад сам дошао да живим код баке Драгице, деда је погинуо у саобраћајној несрећи. А у школи се због сиромаштва одвајам од остале деце. Плашим се шта ће бити са мном ако останем сам – започиње своју животну исповест Раде, ученик седмог разреда.

Жељан сам родитељске љубави

– Жељан сам родитељске љубави. Никада је нисам имао иако су ми родитељи живи. Оставили су ме. Одгајила ме је бака. Не стидим се тога, али чезнем да осетим како је то кад те воле мајка и отац – прича Раде.

Док говори, Раде изгледа као да је бар десет година старији, јер је знатно зрелији од својих вршњака.

– Родио сам се у Ваљеву 10. маја 2001. године. Био сам мали, али сам стално слушао оца и бабу са очеве стране како се свађају са мајком. Једног дана мајка је одлучила да напусти оца.
Преселили смо се код баке Драгице у Велике Црљене. Ту смо у миру провели неколико месеци, па смо се поново вратили код оца.
Једног дана гледао сам како отац туче мајку.
Плакао сам и кроз сузе рекао: „Ајмо код моје баке Драгице“. Тада смо опет напустили оца. Више се нисмо враћали – присећа се Раде.

Батине сваки дан

Док говори трља очи, не жели да пусти сузу иако га емоције надјачавају…

– Мајка се потом удала за човека који живи на три километра од нас. Повела је и мене, али тада наступа још већи пакао. Њен муж ме је стално тукао. Говорио ми је да нисам добар, па сам зато добијао батине. Тада сам био мало дете, мислио сам да сам заиста нешто скривио, па сам ћутао и плашио се да кажем некоме.

Мајка ме није бранила, већ је стајала и гледала док ме он туче. Бака Драгица је једном приликом приметила да сам модар од батина и питала ме је шта се десило.

Признао сам да ме је мајчин муж истукао. Питала је мајку, али она је све порекла. Није била на мојој страни иако сам њено рођено дете – говори са горчином у гласу.

Живе од наднице

Каже да му је најтеже било када је пошао у први разред.
– Сва су деца дошла с родитељима, а мене је водила бака. Гледао сам другаре из школе како их родитељи воле, а онда сам се запитао зашто мене моји родитељи не воле?

Пара имају само кад бака Драгица иде да ради за надницу.

Остали су без струје
– Пре неколико месеци су нам искључили струју. Живели смо у мраку два месеца. Бака није могла да плати рачун. Питао сам мајку да нам помогне, а она је само рекла: “Немам”. Ни отац нам није дао паре да платимо – прича Раде. Бака Драгица је позајмила новац који још увек враћају и платила рачун.

Нема новца за екскурзију
– Иде зима, а кад падне снег, баку неће нико звати да иде у надницу, па се плашим како ћемо да преживимо. У априлу моји другари из школе иду на рекреативну наставу, а ја и не помишљам, знам да бака не може да издвоји 12.000 динара. Не смета ми, јер не могу да тражим немогуће – закључује мали Раде.

– Чим заради неки динар да мени да купим шта хоћу. Она ради по њивама, убацује угаљ и сређује туђе куће како би зарадила, јер немамо никаква примања. Кад јој неко тамо где ради да банану или мандарину, она једва чека да дође кући да мени поклони. Често зна да каже да за мене мора да има, а за њу ако претекне – прича Раде.

Кућа у којој Раде живи са баком Драгицом била је поплављена
Раде и Драгица живе у омаленој кући код термоелектране. У мају прошле године задесила их је још једна катастрофа – поплава. Пропао им је сав намештај и одећа.

Волећу своју децу
– Бојим се да не изгубим баку, много ради и болесна је. Питам се шта ће бити са мном ако останем сам. Како ћу да се школујем? Волео бих да завршим све школе, да постанем човек, а онда и добар отац. Да волим своју децу. Да им сваки дан купујем чоколаду и да их водим у биоскоп, зоолошки врт, на концерт…

Укључите се у акцију “Срце за децу”!

Омогућимо малом Радету Бркићу здравије услове за живот. Ако желите да помогнете, можете послати СМС на број 2552 или уплатити средства на текући рачун Блиц фондације: 2750010221949709 90 – рсд, Социете Генерале Србија, Београд.

Марија Николић       Блиц

 

Можда ти се свиди

Оставите коментар