Штета што идеја о новој забави за масе подразумева исте музичаре, исте ноте и истог диригента. Можда би то и прошло пре две године, када је за Видовдан заказан овај „историјски“ догађај који треба да се одржи у петак у Јагодини.
Кажем „историјски“ јер сада је све историјско. Свако кречење, отварање чесми, пуштање лифтова и семафора, кружних токова, свако асфалтирање, полирање или глупирање је историјско. Све што се дешава је први пут у историји, и нико никада до сада није ништа, и више нико никада неће ништа. Ето! Да нам живи дуго, дуго.
Зашто је ово потребно сада?
Чланство се узнемирило. На улицама су сваког дана протести, и сваког дана су масовнији. Разлог омасовљења су погрешне изјаве и погрешни потези представника власти. Све што су рекли, радо би порекли, али готово је. Отишло је у етар и постало вирално. После сваке изјаве било ког од њих, дошло је до ескалације протеста. Не знам ко и како их саветује, али до сада ни један наступ није прошао а да није забрљан.
Кажем, чланство се забринуло и потребно је вратити веру у континуитет и несаломивост. Како? Па, направити скуп, довести стотине и стотине аутобуса, бацити пред њих нову памет, нови покрет, али са старим идејама и тако, на стари и већ опробан начин, подићи морал. Приказаће се то као спонтано окупљање милион грађана у граду где није било протеста, и ето нове вере, новог полета, нове подршке и нових смерница.
Ко ће чинити ту нову идеју?
Вероватно све странке власти. То ће бити приказано као потез разума и окупљања око једне осовине, зарад опстанка старих мисли и старих кадрова. Верујем да ће се ту наћи и делови социјалиста и Покрета социјалиста. Не бих се зачудио да у помоћ притекне и Мица, и не знам ко је још у том сценарију, али све у свему, мора се показати јединство зарад спаса Србије, зарад копања јадарита, зарад 18 хиљада милиона евра за EXPO, за нова реновирања, асфалтирања и остале важне пројекте без јавне набавке.
Ако Гроцка треба да да 12 аутобуса, није проблем, аутобуса има, али да добровољно напуни те аутобусе – то је тешко. Мораће да се употребе додатне снаге и додатни мотивациони притисак да ти људи схвате да иду тамо због своје будућности, иако они већ знају да Јагодина није у будућности. Јагодина је нешто у средини. Чардак – ни на небу, ни на земљи. Али, после овога, пробудиће се и Јагодина, јер сваки потез власти повлачи за собом одговор грађана.
Претпостављам да је Гроцка опет добила велику квоту, а исто тако претпостављам да ће Врачар имати малу обавезу. Треба разумети то, јер је Гроцка село које се задовољава обавезама, а Врачар, Стари град или Савски венац ће се, као и до сада, задовољавати привилегијама.
Таква је подела у животу. Одувек постоји црна, али постоји и бела боја. Постоји дан, али и ноћ. Постоје радници, али постоје и функционери. И докле год постоји Грочанска понизност, постојаће и Врачарска узвишеност.
Горан Пекарски (Аутор је народни посланик у два мандата)
Насловна: Илустрација: Жиг инфо/вештачка интелигенција
