Пре 40 година, пет нових црвених „застава 101“ кренуло је из Крагујевца на пут дуг 11.000 километара, до Килиманџара (5.895 м), највише планине у Африци.
Експедицију су чинили вођа Бранимир Перић Џо, Милан Ракочевић, Гинка Милинковић и аутомеханичари Слободан Николић и Миодраг Барлов, новинари Душан Секулић, Богдан Шеклер, Јожа Влаховић, камерман Братислав Грбић, редитељ Бранко Балетић и фоторепортер Мирољуб Јелесијевић. Његова фотографија „заставе“ на обали Индијског океана, иза раскошне црнопуте манекенке Вини Кибуја умногоме је помогла продају тог аутомобила.
Последица афричке авантуре било је отварање врата домаћој ауто-индустрији за тржиште Северне Африке.
Раних седамдесетих, појава „фиће“, касније и „кеца“, изменила је менталну мапу становника Југославије. Нафтни бум и готово свима доступна цена „фиће“ омогућили су људима да путују.
По тужној каснијој судбини „Заставе“ наслућивала се и судбина Србије. Уништена је фабрика која је годишње избацивала на тржиште око 180.000 возила. Тај гигант био је превелики залогај за друштвену свест, достигнути ниво демократије, договорну економију и незрелу политичку елиту. Све што се након тога догађало у Србији потврдило је ту линију самоуништења и незрелост једног друштва да се ухвати у коштац с временом, каже Бранко Балетић.
