Влада у Загребу нуди мега-компанијама бушење нафте у хрватским водама. Тврдње да су неки инострани партнери добили посао на сумњив начин
ЦРНИ дани за плави Јадран – једна је од парола која се ових дана може видети у многим хрватским градовима. Пошто је пропала „продаја“ хрватских ауто-путева странцима, слична судбина чека и велики пројект бушења нафте из Јадрана. Грађани Хрватске, исто као што је био случај давања у концесију путева који су изграђени њиховим новцима, сада се противе предлозима да се Јадран претвори у „малу Норвешку“. Наиме, садашња левичарска влада планира да понуди мегакомпанијама које буше нафту да покушају и у Јадрану, пошто су почетна истраживања показала да је хрватски део богат нафтом и гасом.
Јадран је подељен на 29 истражних блокова, с тим да их је осам на северном делу, а на средњем и јужном остали. До сада је издато 10 дозвола за почетне радове истраживања које би требало да траје пет година. После тога експлоатација би трајала 25 година, а већ сада се тврди да су неки инострани партнери добили посао на сумњив начин. Такође, приликом првих истраживања дошло је до разних еколошких инцидената. А све до сада је ионако ишло без знања јавности.
Како сада стоје ствари, грађани би могли опет да затраже расписивање референдума на којем би се изјаснили о могућем даљем истраживању Јадрана, а онда би сигурно одговор био „не“. Бушењу Јадрана се супротстављају не само странке и покрети „зелених“, него већина грађана који тврде да би то био и крај за туризам. Тренутно туристички новац пуни 20 одсто буџета, а по резултатима се Хрватска враћа најуспешнијим годинама из бивше државе.
Сада се стручњаци препуцавају који лоби кочи планове о експлоатацији Јадрана, тврдећи да би Хрватска могла на нафти и гасу да заради и више од туризма. С друге стране, многи указују да почетна истраживања не значе да заиста има толики нафте и гаса колико се говори и да би највећу корист, као увек, имали странци. У појединим деловима Јадрана, поготово између Хрватске и Црне Горе, постоји и низ проблема који би се јавили, па је и питање да ли је експлотација нафте и гаса у већим количинама уопште реална.
Јурица КЕРБЛЕР Новости
