После скандала на Студиу Б када је колекција од 1.500 грамофонских плоча завршила у смећу, овај медиј наставља да шокира јавност пошто је отпустила Вељка Пајовића, награђиваног новинара, водитеља „Београдске разгледнице“, уредника градског програма радија…
Вељко је на свом Фејсбук профилу написао да је против њега најављен дисциплински поступак и да више није глас радија „Студио Б“, уз опаску да тражи нов посао.
Ова вест је нашила на неверицу и огорченост људи на друштвеним мрежама, посебно јер се још нису „опасуљили“ од великог гафа новог менаџмента „Студиа Б“ који је решио да баци у ђубре колекцију од 1.500 плоча. Срећом, плоче је пронашао Жарко Паспаљ, али остаје да се види ко ће да спаси радијску легенду.
Коментари на ову вест су углавном погрдни на рачун нових власника. Колега Зоран Модли запитао се да ли ће се и у овом случају наћи неки Паспаљ да га спасе са сметлишта.
„Браво, мајстори.Ви, који не желите ништа да изјавите ни за новине, ни за радио, нити за било коју од телевизија (мислим, она за коју бисте радо нешто изјавили за сада ионако ћути и жмури)… Браво, ви, нове стегоноше новог звука, новог лика и новог дела Студија Б. Положили сте испит из деструкције и осветољубивости. И то из прве, са десетком коју не бисте тако брзо и убедљиво добили ни на једном од факултета за производњу инстант диплома. Дакле, и мој колега Вељко Пајовић је заслужио да буде бачен на градску депонију? Сјајно. Има ли неки Жарко Паспаљ да га одатле покупи – или ће, пак, достојанствено наставити да ради оно што најбоље уме: да буде другачији од осталих?“, написао је Модли.
Колега Филип Угреновић објаснио је зашто је велика штета што је Пајовић остао без посла:
„Данас је најтужнији дан у мојој професионалној радијској каријери. Он је човек који никада није могао да буде конкуренција, већ само инспирација, додатна енергија, циљ коме као водитељ јутра тежим са више или мање успеха. Оно што су некада били Ђоко Вјештица или Богдан Тирнанић, то је он данас. Водитељ, сада већ бивши, програма, сада већ бившег. Вељко Пајовић, јутро на Студију Б, „Београдска разгледница“. Тип у чијем се гласу меша шмек београдског мангупа и углађеног господина из Круга двојке. Тип који је познавао боље овај град од сваког градоначелника, таксисте или неког „момка из краја“. Који је био најбољи ортак и баки из Блока 70, и клинцу са Врачара и пекару из Борче, и месару из Сремчице, и власнику бутика из Батајнице, и директору фирме са Вождовца. Једном приликом сам отишао у оближњу продавницу у свом крају, у Шумицама. На каси, испред мене – он. Гледам ја њега, гледа он мене. Ја га знам, као и сви у овом граду. „Добро вече“, каже он мени. Први. И почне прича. И сазнам ти да он мене зна и са „Аудиције“, и са радија. Још се чудим да ли је реално. А како и не би било? Па тај зна апсолутно све. И кренемо у причу. И схватим да ми је комшија. Стицајем околности, да је био комшија и вероватно најлегендарнијем домаћем водитељу свих времена, Мићи Орловићу. Схватим да има да ми каже пар речи, просто без разлога. Јер жели. Јер хоће да помогне млађем колеги колико може. Јер није сујетна звезда него колега. Човек. Београђанин. Стара гарда. Фаца. Једва сам чекао сутра да дођем на посао и да кажем Мињи (једна од уредника) да сам га упознао. Јер сам знао колико га тек она воли. Човече, и даље немам ту реч којом бих описао ту срећу. „Додај ме на фејсу, па се чујемо.“ Еј, бре. Па замисли када ти то каже човек ког си слушао месецима и говорио „Хоћу ја да будем ово!“ Не знам да ли ме је енергија тог дана повукла, па је и рејтинг јутра почео да скаче све док није постало најслушаније по свим параметрима. Или је једноставно он један од оних људи који ти улију енергију и мотивацију са само две три речи. Неке од њих су биле и оне које данас гледамо по трећеразредној реклами – „Добро јутро, џезвери.“ Вероватно је ово друго. Јер баш уз те три речи, које су биле лајт мотив „Београдске разгледнице“, мени су јутра почињала боље. Мени, и целом овом граду. Једина мана посла водитеља јутарњег на Наксију је та што нисам у исто време могао њега да слушам. Он није конкуренција. Он је институција. И инспирација. Хвала Вам што сте постојали. И што ћете постојати. И што сте ме учинили бољим водитељем. И што сте свакога у овом граду учинили бољим. И што сте овај град учинили бољим. Чујемо се!“
Danas je najtužniji dan u mojoj profesionalnoj radijskoj karijeri.On je čovek koji nikada nije mogao da bude…
Posted by Filip Ugrenović on Friday, 8 January 2016
ЕПК Ало
