Осећам обавезу, као припадник младе генерације, оних који једног дана требају водити, чувати ову земљу, да се овим путем обратим Србији – свим њеним грађанима, пре свега Србима, јер смо ми више од свих изгубили свој пут, заборавили своју истинску људску природу, али и припадницима свих других вера и националности, свима који ову земљу воле и сматрају својом, свим људима који имају жељу видети бољу, лепшу Србију – за своју децу, за децу своје деце.
Гледам људе око себе, гледам мени блиске пријатеље, мање блиске познанике, гледам људе на улици и не препознајем ништа од онога што се у масовним медијиима промовише – реформе у пуном јеку, отварање фабрика, масовно запошљавање…
Гледам и питам се, да ли је све то истина? Где су ти људи који раде, где су те фабрике у којима раде, где су те реформе у којима смо 25 година уназад?
Да ли се то запита још неко?
Да ли се запиташ, српски народе, да је 60% грађана против уласка у ЕУ, да је 80% грађана против сарадње са НАТО, а на власти и у Скупштини немамо никог ко то поштује?
Српски народе, где си? Зашто си се изгубио? Зашто си гинуо, зашто си крварио, зашто си олако пустио да те окупирају?
Да ли смо, српски народе, данас у окупацији? Да ли по улицама марширају СС дивизије, да ли постоје логори? Не?
Али, да ли имамо своју земљу, која се за будзашто продаје странцима, индустрију, која не постоји, економију, коју диктирају стране банке и компаније, војску, коју контролишу они који су нас с неба убијали и захваљујући осиромашеном уранијуму, убијају и данас и убијаће још милијарду година?
Како се то зове и шта је већа окупација, прва или она у којој смо у задњих 25 година?
Омладино српска, генерацијо… да ли желиш живети у оваквој држави? Ако не, да ли верујеш да је одлазак једино решење? Да ли се заиста за ову државу и пристојан живот у њој не вреди борити?
Да ли су наши преци, омладино српска, кости у Плавој гробници оставили, да би ми данас напуштали земљу за коју су они умирали?
Да ли смо заиста као народ, као млади људи, који требају и морају бити покретачи позитивних промена у друштву, толико деградирали, да се не желимо ни борити за оно што су неки 18-годишњаци пре нас крварили?
За шта су се они борили, омладино српска? Да ли за то да се данас отуђимо једни од других, да једни друге гледамо само кроз интерес, да окрећемо главу када је неко у невољи, да страхујемо и бежимо пред неправдом, верујући да нас никада неће сустићи? Да ли су они гинули на Церу, Мојковцу, Кајмакчалану, Срему, Албанији, Косову да би ми данас имали најновији ајфон, редовно ажурирали инстаграм профил, статус на фејсбуку?
А шта после, омладино српска? Шта када више не будемо довољно лепи за инстаграм, шта када ајфон досади? Шта када остаримо? Остаје ли шта, сем породице, пријатеља, људи? Браћо и сестре, незнана и знана, да ли је време да дигнемо главу са телефона и погледамо стварности у очи? Да ли осећамо да ћемо, окупирани модерним, брзим стилом живота остати шокирани и ни приметити када се пробудимо у некој другој држави, која се не зове Србија, с неким другим народом, који није српски?
Када ћемо, за нових 20 година, дочекати генерацију људи који се стиде Цера, Боја на Косову, Мојковачке битке, Синђелића, Мишића, Обилића? Људи који ће подржати брисање сваког трага српског постојања на овој планети?
Да ли је време, омладино српска, да се изборимо за оно што је био сан палих хероја, наших предака, вековима уназад, ЗА СЛОБОДУ?
Народе српски и омладино српска, сви родољуби, који не мрзе туђе, али воле своје, који не желе страно, али не дају српско, који задрхте пред ˘Марш на Дрину˘, осећам да долази последње време када ћемо имати могућност одлучивати о нашој судбини.
Као млади човек који у овој земљи планира живети, основати породицу, васпитавати, одгајити децу, као неко ко осећа да му нигде неће бити лепше него у својој отаџбини, позивам све којима ће ове речи покренути неку искру у срцу, који ће осетити своју дужност и жељу да не буду неми посматрачи наставка вишедеценијске издаје, која се ближи свом епилогу – тоталној распродаји и поробљавању наше земље и народа у њој, да учине нешто, да разумеју да као јединка имају велику моћ – јер хиљаде јединки који стану један уз другог постају незаустављива енергија.
Пред нама су парламентарни избори, дан 24.04 2016. биће један од преломних момената историје српског народа. На њему се неће одлучивати између садашње или неке друге власти, између ЕУ или Русије, избор ће бити – слобода или ропство.
Ово неће бити референдум – за или против НАТО – већ да ли смо достојни наших дедова, да ли смо достојни спасења – и да ли се желимо изборити за спас?
Пробудите се, Срби!!! Долази последње време, време од кога не можемо побећи и које ће одлучити желимо ли још 25 година слушати бајке о ЕУ, реформисаном друштву, страним инвестицијама, да ли желите дозволити да поновите грешке наших родитеља, да и наши потомци пате због наше омамљености, изманипулисаности, незаинтересованости, због нашег страха?
Живимо у земљи у којима је јавни сервис у служби страних интереса, у којој се претплата плаћа за репризе које смо престали бројати, а најважније теме се или прећуте – или се простор да само једној страни и дебата онемогућава. У земљи у којој се путем националне фреквенције промовише све оно што је у не тако давној историји био сам талог нашег друштва. Бранка Коцкицу, Мињу Суботу, Драгана Лаковића заменили су ријалити програми, турске серије, сцене насиља, блуда, антикултуре. А власт на све то ћути, јер им то савршено одговара, јер док смо ми у менталној хипнози празног стомака, не видимо да се наша деца претварају у криминалце, проститутке, да се нама блиски претварају у наркомане, а да нас они који су све то допустили и створили немилосрдно богате и уништавају све здраво у овој држави.
Ко је нашим медијима дао за право да одлучују у наше име, шта је, а шта није наш интерес? Ко је нашим медијима дао за право да нас одржавају лоботомираним, хипнотисаним, затрованим, да нам отупе морална, културна, људска начела, да нас претворе у зомбије, зарад неких туђих интереса, зарад тога да док ми расправљамо ко је освануо без доњег веша на насловној страни, ко је кога ошамарио, ко је одакле избачен, неко кроји наше животе, васпитава нашу децу, уништава нашу породицу…
Уместо повратка српском сељаку и омогућавања да храни и подиже ову земљу, како је то вековима чинио, земљу купују странци, јер ће тобоже, они научити српски народ како се бавити пољопривредом… Поред најплодније земље, ми храну увозимо, поред најлепше природе и огромног туристичког потенцијала, ми смо најсиромашнија држава Европе…
И одакле нама право да се против тога не побунимо, зарад неког данашњег мира, који ће нестати већ сутра, јер наше грешке, недостатак храбрости, сустићиће нас и наше најближе, као што то у животу бива.
Запитај се, народе српски, како си против ЕУ и НАТО, а у Скупштини Србије нема ниједног народног посланика који није еурофанатички оријентисан… Како је до тога дошло, да нам будућност и садашњост кроје они који су уништили нашу прошлост, последњих 25 година, и да ли је време да свима њима кажемо ДОСТА?!!!
Никога од вас не желим мотивисати да свој глас на референдуму слободе додели било коме, то није моја суштина. Моја жеља, а надам се и ваша, је само једна – да гласате ПРОТИВ свих оних који су нас својом владавином, у једној или другој партији, са једним или другим плаштом, са једним или другим лажима, у последњих 25 година, до данас довели до руба моралне, економске и културне пропасти, до слома свих вредности које су у нашем народу некад били светиња – част, достојанство, поштење, родољубље.
Моја је жеља само једна – да добро размислите, искључиво СВОЈОМ ГЛАВОМ, моралним начелима, а не оним које нам се намеће са свих страна, а онда да дате шансу неким новим људима, онима који још увек нису имали шансу, идејама које нису истрошене, идејама које нас не држе ˘на води˘, са ˘преговорима˘ који никада не престају, са ˘условима˘ којима се крај не назире…
АЛИ, ДОСТА ЈЕ ВИШЕ ЧЕКАЊА! Народе српски, време је да одлучиш да ли заслужујеш да живиш данас, или преживљаваш до бољег сутра, које никада неће доћи.
А уколико ико од Вас, који ће на овај изборни референдум слободе изаћи и понудити нешто ново, другачије, прочита ове редове, желео бих и Вама нешто поручити…
Да ли сте свесни горенаведених чињеница? Да ли Вам је јасно шта 24.04 2016. значи за даљу историју наше земље, дан када ће се можда и последњи пут одржати колико-толико слободни избори, када ће постојати каква-таква шанса да се након тог дана у Скупштини чује глас народа, који ће започети неки нови талас борбе, до коначног ослобођења?
Запитајте се, ако Вам је доста медијског мрака, манипулације, немилосрдне распродаје и пљачке државе, њених виталних ресурса, које улази у завршну, за Србију трагичну фазу, да њом влада само онај ко је изда, шта Ви радите разједињени?
Сви Ви родољуби, људи који у себи имате ватру јунаштва наших славних хероја, сви Ви који сте у политику ушли из љубави према отаџбини, а не новцу, са жељом да боље живи народ, а не само Вама блиски, са знањем, вољом и храброшћу да срушите погубни систем који нас својом корупцијом, нестручношћу, пљачком убија и разара, да зауставите пут ка онима који нас не желе, који нас мрзе, који нас сматрају нижом расом и с таквим односом су нас у несрећним годинама немилосрдно убијали, морате бити свесни да оно што одлучите данас, пратиће Вас довека, да Више нема места за ситне неспоразуме, крупне сујете, а поготово за размимоилажење у личним, страначким интересима.
Родољуби, више није битно како се зовете, или сте Срби, или нисте. Или ћете одабрати странку, или Србију. Само слога Србина спасава данас је тачније него икада, а Ви сте вероватно последња нада да се чује глас породичних, поштених, родољубивих људи у Скупштини, у медијима, да слобода покида своје ланце и да се незаустављив талас покрене целом Србијом, почевши од 25.04. 2016.
На Вама је велики терет и време је да покажете да ли сте га достојни, да ли за све нас младе, да ли за све породице, да ли за све добре људе постоји нада у боље дане, на Вама је, родољуби српски, да покажете да Србија има нормалне, образоване, поштене људе, који имају снаге и храбрости да слушају свој народ, а не стране банке, амбасаде, организације.
Перикле је рекао: Тајна слободе почива у храбрости.
Народе српски, време је да одлучиш да ли ћеш се предати или ћеш се борити, да ли ћеш изаћи на изборни референдум о слободи, или пристати да будеш роб, да ли ћеш о својој садашњости и будућности одлучити ти, или то препустити туђинима. Хоћеш ли дефинитивно предати своју породицу, децу, пријатеље злу, да ли ћеш им навући ланце, да ли ћеш у свој дом пустити све оно чему нас данас ˘васпитавају˘ на телевизији.
Или ћеш показати понос, пркос, херојство, да у теби и даље тече крв Карађорђа, Његоша, Мишића, Милунке, Лазара…
Када неправда постане закон, ОТПОР ЈЕ ТВОЈА ДУЖНОСТ!
ПОКРЕНИ СЕ НАРОДЕ СРПСКИ, ОМЛАДИНО СРПСКА, РОДОЉУБИ СРПСКИ, ДА СРБИЈА ЖИВИ!!!
У потпису,
Један од младих на којима Србија остаје.
