Гинеколози из ГАК „Народни фронт“ први су у свету спровели компликовану процедуру, којом су спасли животе једнојајчаних близанаца, док су још били у стомаку мајке, сазнаје „Блиц“.
Трудници, која је лежала у овој болници, у 29 недељи трудноће установљено је да један близанац даје крв другом, због чега су обе бебе биле у критичном стању. Ради се о такозваном ТАПС синдрому, стању о коме се у свету медицине зна тек свега пет година. Тако нешто дешава се само код једнојајчаних близанаца. Једна беба испумпава крв и постаје анемична, док друга има вишак крви, због чега јој прети појава можданог удара.
– Овај синдром може да се лечи порођајем, али питање је да ли би деца остала жива. Други начин био је да ласерски коагулишемо тај крвног суда преко кога један близанац даје крв другом. Међутим, то није било могуће урадити у 29 недељи трудноће, зато што су деца већ била велика. То је могло бити урађено у 20 недељи, али тешко је наћи тај крвни суд, јер је мањи од милиметра. Трећи реалан начин био је да се да трансфузија близанцу који је умирао због анемије. Међутим, и то је био ризик, јер би у том случају беба поново дала крв другој, која би тада добила још више крви. Тако смо улазили у зачарани круг и све већи ризик по животе беба – објашњава на почетку разговора проф. др Жељко Миковић, једна од идејних твораца ове нове процедуре.
У народу је уврежено мишљење да је срећа добити близанце. У медицини је то, међутим, мало другачије. Лекари се обично хватају за главу када имају близаначку трудноћу, а поготову када се ради о једнојајчаним близанцима, који деле једну постељицу. Статистика каже да од три труднице које носе близанце, две имају компликације.
Након многих консултација, тим лекара сачињен од проф. др Жељко Миковић и проф. др Дејан Филимоновића, одлучили су се да узму крв од близанцу који ју је имао превише и дају је оном који је био анемичан. И то у исто време, док су још у мајчином стомаку. Докторима су помагали стручњаци из Института за трансфузију крви Србија, а екипу су чинили још десеторо стручњака из разних области.
– Целу процедуру радили смо истовремено. Мајка је лежела у средини. Свако од нас имао је свој ултразвук, као би могли прецизно да дођемо до бебиних пупчаника. Др Миковић је иглом ушао у пупчаник велике бебе и из ње извадио 55 милилитара крви. Ту крв смо само пречистили и ја сам је полако, преко пупчаника, вратио у крвоток анемичној беби. Она је добила 50 милилитара крви – објашњава проф. др Дејан Филимоновић.
Кроз шалу лекари објашњавају да су укључили својеврстан времеплов, јер су бебе вратили у период када је један имао мање крви, а други био мање анемичан.
Након интервенције, бебе су седам дана биле сасвим добро. Мајка је тада већ била у 31 недељи трудноће. Међутим, доктори су приметили да се већем близанцу крв поново згрушава, због чега су применили још једну интервеницју. Овога пута само су му извадили мало крви и дали му физиолошки раствор како би му разредили крв. Након пет дана, мајка се породила.
– Буквално је била шанса да деца преживе око пет одсто. Захваљујући интервенцијама порођај је одложен за две недеље. Мајка се породила у 32 недељи и оба детет су преживела – напомиње проф. др Миковић.
Већа беба рођена је са 1.870 грама, а хемоглобин јој је био 230, док је мања беба рођена са 1.500 грама и хемоглобином од свега 45. Поређења ради, код здравог човека, хемоглобин је 120.
Соња Тодоровић Блиц
