Научници у САД и Шведској пратили су стотине фактора око рођења шест милиона људи у те две државе, укључујући и изложеност загађењу током трудноће.
„Према мојим сазнањима, ово је прва студија оваквих размера која истражује однос полова при рођењу, рекао је Андреј Рзецки, професор медицине и генетике на Институту за геномику и системску биологију Универзитета у Чикагу.
Његов тим повезао је изложеност неколико уобичајених загађивача са променама у односу новорођених девојчица и дечака. Загађивачи ваздуха укључивали су гвожђе, олово, живу, угљен моноксид, алуминијум и полихлориране бифениле (ПЦБ). Загађивачи воде укључивали су хром и арсен.
Изложеност некима била је повезана са порастом рађања мушке деце, а другима са порастом рађања женске деце. Рзецки и његов тим истали су да је немогуће утврдити шта тачно одређује неравнотежу у односу полова.
Приликом зачећа вероватноћа пола бебе је једнако је подељена између дечака и девојчица, али до тренутка рођења, друштвени однос полова често више нису уједначени. Некад је више рођених девојчица, а некад више дечака.
„То укатује на то да људски ембриони селективно умиру, јер да су сви преживели, однос девојчица и дечака био би тачно један према један“, рекао је Рзецки.
Научници су се због тога позабавили питањем да ли може низ стресова из окружења утицати на преживљавање ембриона и да ли је могуће да одређени стресори дају предност једном полу у односу на други. У потрази за одговорима, Рзецки и његов тим започели су тестирања више од 100 фактора који би могли да утичу на равнотежу полова.
Тако су наичници најпре прегледали податке о потраживањима осигурања о три милиона рођених у САД између 2003. и 2011. године. Такође су испитали податке о око три милиона рођених у Шведској између 1983. и 2013. године.
Те податке су затим упоредили са подацима о загађивачима животне средине, временским условима, криминалу, радном статусу родитеља, саобраћају, рутинама путовања, као и неколико природних катастрофа и катастрофа које је проузроковао човек.
Нису пронашли очиту везу између пола беба и промена у времену, годишњим добима, насилном криминалу, незапослености или навикама одласка на путовања. Чини се да чак ни велика природна катастрофа као што је ураган Катрина 2005. није имала утицаја на пол беба у погођеним регијама.
С друге стране, чини се да су екстремна суша и стопе смртности у саобраћају биле повезане са променом односа полова, као и изложеност кобној пуцњави на „Виргиниа Тецх“ 2007. године. Изложеност вишим нивоима одређених токсина у ваздуху и води такође је пореметила равнотежу, преноси 24 сата.хр.
“ Можемо да будемо скоро сигурни да неки факториповезани са животном срединпм утичу на однос полова при рођењу. Иако налази упућују на везу, они не доказују узрок и последицу, додао је Рзецки.
Гарет Нај, предавач на Честер Медицинској школи на универзитету Честер у Великој Британији прегледао је налазе.
„Колико год ова вест била забрињавајућа, то су још само асоцијације, а не чињенице. И морамо да имамо на уму да се сваки дан рађају милиони здраве деце широм света у различитим окружењима. Све што једемо, пијемо или удишемо има потенцијал да оштети наше тело. Зато није изненађујуће да загађење проузрокује неочекиване реакције унутар људског тела“, рекао је Нај.
Он истиче да се то нарочито односи на трудноћу.
„Током раног развоја велики број сложених процеса мора да се догоди у право време, на прави начин, како би се омогућила успешна трудноћа. Иако је ово конкретно откриће интригантно, није невероватно, закључио је Нај.
