ПОЈАВА неидентификованих летећих објеката (НЛО) у готово комплетном ваздушном простору некадашње Југославије, средином седамдесетих година прошлог века, имала је карактер „епидемије“.
Те чудне и супериорне небеске машине јављале су се највише изнад јужног и северног Јадрана, а пилоти тадашњег Ратног ваздухопловства (РВ), у својим летачким књижицама бележили су низ неуспелих пресретања НЛО. Због ванредних догађања изнад Подгорице, у јануару и фебруару 1975, тадашњи Савезни секретаријат за народну одбрану чак је формирао посебну комисију стручњака која је анализирала појаву летећег диска који прати авионе који су полетали са аеродрома Голубовци.
Говоре овако, у исповести за „Новости“, пуковник Богдан Миховиловић, некадашњи командант Бихаћког аеродрома и елитног 117. ловачког пука и генерал Звонко Јурјевић, тада први човек 172. пука из Подгорице и потоњи командант РВ ЈНА, о никада до краја неистраженим феноменима над небом СФРЈ. Ова двојица врсних пилота, који су и сами имали више „блиских сусрета“, наглашавају да извештаји о томе, ипак, никада нису постали доступни јавности.
Миховиловића је, како наводи, „тањир“ 1977. пустио да се приближи у „Миг-21“ на четири километра удаљености, док је Јурјевић у три наврата летео на 10 километара од „ванземаљске“ летелице. Тада потпуковник, Звонко Јурјевић је руководио операцијом пресретања НЛО у јануару 1975. у Црној Гори у којој је учествовало 13 авиона са 26 војних пилота.
– Непосредно после новогодишњих празника 1975. кренула је серија чудних догађања на аеродрому у Подгорици. Приликом извођења обуке ноћног летења, стално се појављивао НЛО – категоричан је Јурјевић. – Објекат је изгледао као светлећа кугла која се кретала и мењала спектар боја, од беле до љубичасте. На небу се оцртавао као светлеће тело, изразито веће од најсветлије звезде.
ПРВИ пут у „наменски“ лет пресретања НЛО, Јурјевић полеће 25. јануара 1975. О томе сведочи и његова летачка књижица. Први контакт имао је са „диском“ на курсу 315, дуж јадранске обале, у висини Будве. Пошто је усмерио своју летелицу ка НЛО, овај је кренуо ка Дубровнику. Мерећи своју брзину и НЛО који му се тада нашао бочно на крилу, после минута лета брзином од 600 километара, Јурјевић је израчунао да му је „јастреб“ пришао на 10 километара. Изнад Дубровника НЛО је дигао брзину на пет до шест махова и нестао – као комета.
Богдан Миховиловић Фото М. Анђела
– Мислили смо да нас неко шпијунира – присећа се Јурјевић. – Контраобавештајци су исконтролисали цео аеродром да не постоји некаква техника која јавља када полећемо, а ја сам почео да кријем сатницу летења. Међутим, НЛО је увек био ту, око 50 минута од првог узлетања. У недељу 27. јануара одлучио сам да тестирам „феномен“ тако што ћемо полетети „нерезонски“.
– Група од четири пилота на аеродром Голубовци увече је дошла ненајављено – сећа се наш саговорник. – Пилот Ђуро Ступар полетео је у зону – Цетиње, а у зону Никшић – Ђорђе Станковић. После 40 минута они су слетели, а пилот Милан Мачек је кренуо ка Никшићу док сам ја полетео ка Цетињу. Све се одвијало у тзв. радијском ћутању и са угашеним авионским светлима. НЛО је ипак био тачан. Блеснуо је из правца Херцег Новог после 50 минута.
ДАН касније затражена је хитна подршка ловачке авијације из Београда. Упућен је „пар“ пресретача МИГ-21, са пилотима Мамићем и Жиндарчичем. Долетели су и генерал Ковач, официр електронске струке (са сарадницима из Министарства) и инжењер Миливој Југин. У канцеларији Јурјевића је направљен план пресретања, а као мамац за НЛО подигнуто је 12 „галебова“ са мешовитим посадама. Њима је наређено да изводе редовну обуку и да, чим уоче НЛО, крену у слетења, како би у акцију кренули „мигови“.
Јурјевић још чува своју летачку књижицу и запис о сусрету са НЛО
– После 50 минута, када се први пар авиона припремао за слетање, НЛО се појавио. Све посаде су га виделе и то јавиле – прича у даху Јурјевић. – НЛО се појавио између Цетиња и Даниловграда, и то на истој висини као и авиони у ваздуху у курсу према аеродрому, као да ће и он на слетање. Дао сам преко радија уговорени сигнал и пар „мигова“ је полетео, а тада је НЛО кренуо у правцу Превлаке. Посаде ловаца су „тањир“ одмах визуелно откриле као и радарска станица на Превлаци.
Пилоти „мигова“, сећа се Јурјевић, тада додају гас, крећу максималном брзином за НЛО који је већ од Превлаке летео ка отвореном мору. Ипак, размак између „прогонитеља“ и „плена“ остајао је увек исти. Радарска станица видела је јасно наше авионе и забележила брзину од 1.700 км/х. А онда, застаје наш саговорник, радар је напрасно очитао НЛО иза авиона како лети брзином око 80 километара?!
– Слушао сам комуникацију пилота Мамића и Жиндарчича на радио-вези. Били су потпуно збуњени, али и узбуђени. Имали су објекат у ветробранском стаклу, па одједном у репу, и то с брзином 80 километара на сат, што је немогуће. Југин је, сећам се тачно, коментарисао после да не постоји овоземаљска летелица која има овакав распон брзина – каже Јурјевић.
Јурјевић је руководио операцијом пресретања НЛО у јануару 1975
ПУКОВНИК Миховиловић водио је подземни објекат „505“, познатији као Бихаћки аеродром, тада један од најсавремнијих у Европи, који је био, сведочи он, интересантан шпијунима свих земаља, али и онима који нису са земље или из наше димензије!
Свој својеврстан „блиски сусрет“ пуковник Миховиловић је имао 1977. године.
– Врло брзо изнад Костајнице видео сам нереалну слику – прича нам пуковник. – Објекат чија је погонска група исијавала светла као и наши „мигови“ је стајао у месту. То ми је показивао радар, а ја нисам хтео додатно да га зрачим, док не приђем ближе у зону захвата оружја. Пришао сам на четири километра, када је он убрзао и то мојом брзином. Дизао сам на 700, 800, 1.100 на сат, а он је буквално пратио мој рад, само што је снижавао висину. Негде око Ријеке, на висини од 2.000 схватио сам да је то игра мачке и миша. Оставши без горива кренуо сам на слетање.
У пилотском извештају Миховиловић је забележио „успешно приближавање, али не и захват“. Готово идентично, или слично тих година, преносили и други пилоти. Све је, до данас, остало, међутим само на папиру, далеко од очију јавности.
ИЗНАД ГОЛУБОВАЦА СЈАЈНИ“ТАЊИР“ ВИДЕЛО 150 ЉУДИ!
ЗВОНКО Јурјевић посебно се сећа посете „тањира“ и то на стајанци у Голубовцима, 9. фебруара 1975. када је током ноћног летења на писти било око 150 људи, међу којима тачно 50 пилота.
– У обичајено време, 50 минута после првог дизања авиона, у рејону Чева појавио се светлећи диск. Сви који су били на стајанци авиона су га угледали и гласно коментарисали.- Гледао сам га и ја. Овог пута НЛО се кретао према аеродрому. Командир ескадриле ми је притрчао и питао да ли га видим, а ја сам одговорио да не!
– Овај је паничио: „Па види га 100 људи!“
– Настави по плану – наредио сам и додао „да нећу да чујем никакве коментаре“.
НЛО је те вечери лебдео на око три километра изнад Голубоваца, обасјавајући авионе и пилоте на писти. Јурјевић каже да су људи били „узневерени“.
– Онда је летелица одједном угасила светла и нестала. Догађај сам забележио кроз „званичне папире“ и проследио Београду. НЛО се после више није појављивао.
Богдан Миховиловић, као командант некадашњег 117. летачког пука
ОБРАСЦИ НЕГАЦИЈЕ
– ПОСТОЈЕ обрасци у јавности кроз које се „гура“ свако сведочанство о постојању нечег супериорнијег од људске технике – каже генерал Јурјевић. – Американци никада нису потврдили, али ни демантовали своје сусрете на небу са НЛО.
Лекари са ВМА често контролисали пилоте у Бихаћу
РУСИ И АМЕРИКАНЦИ
О УЧЕСТАЛИМ необјашњивим догађајима на небу из Београда никад није одговорено, иако је тада у Команди РВ оформљено одељење за појаве НЛО, на челу са пуковником Вељком Мајсторовићем. Сам Мајсоторовић, официр техничке струке, за живота је у више наврата пријатељима сведочио, тврде наши саговорници, како се подаци о НЛО „размењују“ са Русима и Американцима.
