Дуго вам нисам писала, драги моји.
Знам, знам, недостајала сам вам као лањски снег, али да знате да ви мени јесте. Па, са ким бих могла овако отворено да разговарам? Добро, да држим монолог.
Много тога се издешавало од нашег последњег, да кажем, читања и ни сама не знам одакле да почнем.
Учили су ме и савете су ми многи давали да нађем срећу и задовољство у малим стварима и тако реших да поступам и сада.
(Foto: fengshuiagency.com)
Да ли је мене неко чуо или ми је прорадила параноја, па све у стилу „можда и јесам параноична, али то не значи да ме не прате“, приметих да је дан после 16. фебруара, када честитасмо браћи Кинезима Нову годину, уклоњена новогодишња расвета.
Па после ви мени реците да нисмо светски људи. Где то има у свету да свим својим грађанима, и оним од давнина овде настањеним и новопридошлим, украшавају град за њихове датуме?
(Foto: sr.wikipedia.org)
Већ је традиција прослава 17. марта „зеленог“ Дана Светог Патрика, иако нисмо Ирци, али имамо ми ту са Келтима много тога и ред је да се изљубимо по три пута са далеком родбином, како и доликује, и да им покажемо наше надалеко познато гостопримство, те ко преживи шљивку може добити и пасош.
Задовољство у малим стварима ми је прорадило оног тренутка када сам помно пратила када ће бити уклоњени украси и престати да светли црвена звезда на стубу уличне светиљке тачно испред црквене капије. Који симболизам. Е, после ми немојте рећи како се не може наћи ништа занимљиво и морају се гледати ови „ријалети“ програми. Куд ћете већи ријалети од овога.
Тако, са светлећим звездама и пахуљама, уђосмо у годину Пса, кажу наши пријатељи из Китаја, и то жутог Јанг и земљаног пса. Па, кажу да га краси верност, фер-плеј, заштита породице, реализам, не баш нешто љубазност, али принципијелност дефинитивно, скромност, ма све што се пожелети може, и да очекујемо промене ове године, али да тај псић уме бити и пргав.
Ха, промене!
Е, ту чеках ко запета пушка.
Таман је тако кренула и кампања за изборе градоначелника овог нашег лепог града, који давно у прошлости преименоваше у Сингидунум Скордици, види ти то, та они беху келтско племе.
(Foto: hr.wikipedia.org)
(Foto: carsa.rs)
Ма, како се овде на овом Балкану све лепо уклапа, а још би се боље уклапало да га зовемо старим именом Хелм.
Елем, сву радост умало ми покварише сви ти позиви и посете, одједном стечених пријатеља, који ми знају и матични број и са ким живим, и још се секирају да ли прошетах до бирачког места на којем требам испунити своју грађанску дужност.
Зар избори зависе од мог, једног гласа?
Оно, истина је, грлата јесам. Када причам чују ме и на Далеком Истоку без телефона, али ако толико зависи од мог гласа запитах се: „А што се ја не бих кандидовала, па да „грмим“ и „севам“ по разним трибинама?“ Тада би морали да ме слушају, ха.
(Foto: sr.wikipedia.org)
А онда се сетих једне од прича зашто се ово наше драго и дивно полуострво некада звало Хелм, односно Хемус, и да та реч води порекло од, како кажу, грчке хема (грч. αἵμα) што значи крв, и то не било чију крв, већ титана Тифона, којега је муњом и челичним српом ранио Зевс и та крв је пала на планине ове наше лепе и тако оне добише име.
И схватит тада да нисам ја тај материјал. Моје задовољство је у малим стварима. А и не бих да баш код мене проради онај Јанг, земљани, пргави пас, па да прођем као Тифон и после да опет мењамо име на овом полуострву, јер већ доста имена измењасмо, а нека још хоће да мењају.
(Foto: bobbart.deviantart.com)
Те рекох себи: „Твоје је право хоћеш ли или не гласати, а за њих нека остане тајна јеси ли или ниси, и за кога јеси, а за кога ниси, јер у томе и јесте чар ове игре избора.“
Оставих телефоне, закључах врата и одох, без новостечених пријатеља, да уживам у лепом дану, док Баба Марта није одлучила да и она постане пргава, па у част Светог Патрика на једно пивце да сачувам себи живце.
Ваш „експерт“ за правила Неда
