Примајући награду, наш новинар Милан Јовановић је запитао да ли је храброст рећи истину и указати на злоупотребу положаја и одмах одговорио да то јесте случај, јер онај ко се на то одважи постаје жртва.
Новинари, наставио је, уместо да буду заштићени, постају мета система.
„Па се тако деси да вам незаконито исеку струју у кући, воду, канализацију. Ако вас ни то не поколеба, онда систем дозволи да вам чак запале кућу и кидишу на једино што вам је преостало – на голи живот“, рекао је Јовановић.
Примајући признање, упутио сам јавности, за многе драматичну поруку, указујући да се ситуација у којој смо ми са Жиг Инфа изложени у Гроцкој не поправља, напротив.
„Надам се да нећете постхумно да нам додељујете награде, јер заиста је такво стање, таква ситуација“, изјавио сам на тој додели награда.
Неколико месеци касније, тачније пред издисајом месеца септембра морам саопштити да ситуација у Гроцкој није одмакла са мртве тачке. Иста је онаква каква је била када смо радили и под Симоновићем.
Наиме, власт у Гроцкој нас и даље игнорише и на наше дописе не реагује. Кривичне пријаве и даље стоје у месту, а Симоновић је и даље владар у Гроцкој. Додуше, није Симоновић званично владар али и даље имамо све његове људе на готово свим позицијама власти.
А како би и другачије, када се испоставило да је Градски одбор СНС-а, којег предводи министар полиције Небојша Стефановић поставио за повереника Гроцке његовог државног секретара Милосава Миличковића -Миличка. Стефановић који је био врло рад гост Симоновића, који је добио од њега и плакету почасног грађанина Гроцке, поставља Миличка којем је, испоставило се, Симоновић саградио викендицу на Сребрном језеру и који је исто тако био радо виђен гост.
Нормално, након што је ступио на место повереника СНС-а у Гроцкој, Миличко је убрзо поставио некакве координаторе, у суштини Симоновићеве људе који ће водити Гроцку. Колико Миличко поштује грађане и новинаре у Гроцкој најбоље показује чињеница да ни он не одговара на наш допис.
И шта нама остаје након свега? Само две ствари: Или да напустимо колективно Србију и затражимо азил у некој од земаља света или да останемо и да и даље радимо свој посао професионално. Ако пак останемо да радимо свој посао професионално, које су шансе да поново нећемо бити уцењивани, добијати батине, запалити нам куће, па можда и убити? Опет наглашавам и да након свега што се издешавало, поново је у Гроцкој иста ситуација, како према нама који пишемо о корупцији, тако и према већини грађана. Познавајући нас, знам да ћемо до краја радити наш посао трудећи се да га изнесемо професионално. Пре ћемо то урадити, него што ћемо погнути главе и отићи из ове земље, иако сматрам да је то много боље решење.
Завршићу са једном изреченом тврдњом на суђењу које се води против Драгољуба Симоновића и осталих због паљења куће нашег новинара Јовановића, а односи се на то да смо ми рекеташка организација (Симоновићеви браниоци су пред судом то изјавили).
Капирам зашто смо ми у очима Симоновића и ових сада што су у Гроцкој рекеташка организација. Ми смо можда и једини које нису успели да сломе, које нису могли да „припитоме“ како би играли не по њиховим правилима већ наредбама. Врло смо јасно у више наврата рекли „НЕ“. Не, да нам диктирате, Не да нас купите, Не, да нам се мешате у уређивачку политику. Врло вероватно да за ову данашњу високо образовну политичку елиту СНС-а у Гроцкој то значи рекетирање. Ако то за њих значи рекетирање, онда вам свима могу рећи : Да ми смо такви рекеташи!
Овом приликом да поздравим и председника Србије Александра Вучића који такође није реаговао раније на наше дописе, већ је за Симоновића морао да чује чак у Давосу, као и премијерку Ану Брнабић која је колеги Милану Јовановићу обећала безрезервну помоћ, како финансијску тако и обећање да новинаре више нико не сме да напада. Наравоученије: Обећање лудом радовање, мада ми са Жиг Инфа се нисмо ни радовали јер смо знали шта нас чека.
У своје име:
Жељко Маторчевић,
кога свет признаје као новинара као и удружења у Србији, док СНС из Гроцке то оспорава и даље…
