– Својом одлучношћу да упркос свим аргументима и упозорењима, на Београдској тврђави изгради жичару са гондолом, Весић прети да доведе у питање културно-историјску аутентичност овог споменика. Такво његово реаговање на судове и упозорења стручњака – чије аргументе он квалификује као „хистерију“ – налаже нам да се најодлучније успротивимо препуштању судбине историјских и културних споменика, и идентитета наших градова, људима чије су амбиције и моћ у очигледној несразмери са њиховим образовањем – саопштило је јуче ово одељење САНУ.
Без обзира што нико од струке нити институција које се баве заштитом културне баштине није дао сагласност за изградњу гондоле, Горан Весић је упоран да своју намеру реализује.
– Од гондоле ће одустати једино ако се повуче са места заменика градоначелника и престане да уништава град – сматра Југослав Кипријановић, председник Београдског одбора и члан председништва Двери. Наш саговорник је ипак уверен да се гондола неће изградити и да се ближи крај „бахате, безобзирне и криминалне“ власти у Београду.
Функционер Странке слободе и правде и председник општине Стари град Марко Бастаћ каже за Данас да га не интересује шта сања Горан Весић.
– Не постоји нико у Србији, осим њега, ко би да прави жичару на Калемегдану након што је доказано да је овај бесмислени пројекат споран правно, функционално, као и са становишта уништавања културно историјског наслеђа. Весић Горан инсистира на том бесмислу да би прикрио ниво корупције и безакоња који је претходио почетку тог пројекта када су без потребних дозвола почели припремни радови и када је плаћен аванс за пројекат кога неће бити јер га не подржава струка, а грађани не желе – истиче Бастаћ.
САНУ је подсетио да су се изградњи жичаре са гондолом успротивили Српско археолошко друштво, Одељење за археологију и Центар за теоријску археологију Филозофског факултета, Друштво конзерватора Србије, Национални комитет ИКОМОС-а, Национални комитет ИКОМ-а, Европа Ностра, Академија архитектуре Србије, Музеолошко друштво, светски експерти који раде на заштити Римског форума, атинског Акропоља и цариградских зидина, функционери Унеска и Европске банке, као и стручњаци двадесетак организација које се баве истраживањем и заштитом културне и природне баштине.
„На списку институција које се противе изградњи гондоле на Калемегдану – а које су за Горана Весића „агресивна мањина“ – налази се и Српска академија наука и уметности“, нагласио је САНУ.
К. Живановић Данас
