Запослени у војној фабрици „Крушик“ у Ваљеву, њих 73, јуче је проглашено технолошким вишком јер наводно нису квалификовани за посао у погону у ком су, не својом вољом, пребачени пре неколико месеци. Како неки од радника тврде за Нова.рс, на њихова стална радна места примају се нови људи с бироа. Чудно је, кажу, што су сва лица која су се нашла на списку за отказ, запослени који су учествовали у прошлогодишњем штрајку, затим они који су раније добили отказе, тужили фирму, па враћени на посао, као и они који користе боловања.
Самохрана мајка Оливера Јешић (39) ради у ваљевској фабрици „Крушик“ осам година. 2020. године добила је отказ без икаквог образложења.
Тужила је фирму и на крају добила пресуду којом је враћена на посао. Међутим, сада се понавља исти сценарио – Оливера се налази на списку радника који су проглашени технолошким вишком, а за Нова.рс каже да је цела фабрика „мутна“ и да је све плански смишљено.
„Нисам члан ниједне партије, претпостављам да је то био разлог што сам добила отказ пре скоро четири године. Ја сам самохрани родитељ, нисам имала ниједну пријаву, опомену, ништа. Зашто сам тада добила отказ, нико ни дан данас не зна. Добила сам пресуду да се вратим на посао, затим решење за стални радни однос. Исплатили су ми тих 11 месеци што нисам радила, нешто минимално, али добро. Ја сам за то време прошла кроз прави пакао, а сада се врата пакла поново отварају“, каже за наш портал очајна Оливера.
Додаје да станује приватно, сама са дететом, те да има кредит према банци, а добила је и здравствене проблеме још из доба када је остала без посла, а који су се и данас наставили.
Истиче да након повратка на посао, ништа више није било као раније. Каже да је очекивала да поново добије отказ, па се и није изненадила када је видела своје име на списку.
„Када сам први пут остала без посла, неосновано, пала сам у депресију. Још увек сам код неуропсихијатра на терапији. Откад сам се вратила на посао, трпим мобинг свих могућих врста. Ја сам леворука, а мој мајстор који распоређује посао тражи од мене да му донесем лекарску потврду да сам леворука. Он инсистира да радим посао десном руком, иако левом обављам све као и десном. Претходних дана слушам приче да ћу опет добити отказ. И као да ме кажњавају, не само мене, него све они који су се побунли после мене, па су нас преместили у погон картонаже у Лукавцу. Хорор филм“, прича она.
У погону у Лукавцу фабрика производи ловачки метак. Међутим, Оливера тврди да од 23. септембра, откад су премештени, нису имали ни три сата посла.
„Ја сам само видела празну чауру која стоји на столу. Ниједног дана нисмо то радили. Месецима седимо, не радимо ништа. Пијемо кафу, играју се карте, спрема се да се једе, а примамо плату. Психички је тешко јер су нас намерно преместили, све нас који смо се на неки начин изборили за наша права. А замислите, када треба да дође контола заштите на раду или инспекција, тада бројимо џакове с чеповима по неколико пута, као да смо особе ометене у развоју“, истиче наша саговорница.
Оливера наводи да је руководство фабрике све урадило плански. Премештају сталне раднике на нова радна места за која нису претходно обучени, а запошљавају људе с бироа на њихова места. Чак их и обучавају.
„Људи моји, нисте свесни шта се тамо ради. Знам засигурно да самохрани родитељ не може да буде технолошки вишак. Притом, лекар специјалиста је тражио промену мог радног места, навео је да не смем да радим са запаљивим предметима, са оштрим, а из заштите на раду у фирми су ми рекли да њих то не занима и да ја морам да радим. А они су ме гурнули у погон на посао за који нисам обучена. Рад у Крушику ми је тежак психички, док физички не, јер је нерад. Ништа се не ради“, наводи наша саговорница.
И млади Стефан Живановић је на списку радника који су проглашени технолошким вишком. За Нова.рс каже да је очекивао овакву одлуку руководства јер је и он тужио фирму када је пре неколико година добио отказ „тек онако“.
„Ми који смо их тужили када су нам први пут дали отказ, негде смо и очекивали да ће смислити неки начин да нас се отарасе, тако да сам ја, искрено, и очекивао, нарочито сада када су нас пребацили у Лукавац где се ради ловачки метак, а где ловачког метка нисмо ни видели. Послали су нас необучене, док су људе који су радили у тој фирми обучени за тај ловачки метак, враћени у Крушик. Тако да, све нам је било јасно. Ја сам тренутно на боловању, нико ме није обавестио из фирме да сам добио отказ, него ми је другар јавио. Ја радим тамо седам година, с тим што сам једном добио отказ, па сам их тужио и вратили су ме на посао“, објашњава Стефан.
Стефан, као и Оливера, каже да се у погону у који је премештен ништа не ради, те да запослени седе све време, чекају да дође три сата поподне и да оду својим кућама.
Додаје да није разочаран јер је млад и да ће лепшу будућност, вероватно, потражити у иностранству.
„Не знам шта ћу даље, причао сам с адвокатом, има основа да их тужим, али имам и неку опцију за иностранство. Мени ово није тешко пало, имам 28 година, таман да се склоним од лудака, али је стварно страшно шта раде људима. Жао ми је колеге који ради 38 година, знао је цео посао и он је пребачен у картонажу јер није одговарао руководству, односно сметао им је јер је знао све да ради, а они ништа. Пребацили су га у картонажу две године пред пензију и добио је сад отказ. Срамота“, наводи наш саговорник.
Међу оштећеним радницима је и Марија која је, такође, тужила фирму због отказа који је добила пре неког времена.
Добила је пресуду и враћена на посао, а сада јој се, сматра, послодавац свети, прво премештањем у други погон, а сада и отказом.
„29. септембра смо добили уговоре за радионицу у картонажи, требало је да радимо неке кутије, међутим бразложено нам је да нема потребе за послом на тим местима где смо радили, а има нас са свих страна буквално, а да смо премештени овде због потребе посла. Међутим, непуних месец дана је било као неке обуке, а машине никада нису покренуте, купљене су покварене, мајстори су долазили, покушавали да наместе, те чека се део, ово ово, па оно. Значи, од 23. септембра до дана данашњег укупно смо можда имали 7 дана рада по три сата“, објашњава нам Марија.
Јуче је, каже, изашао списак радника који су проглашени технолошким вишковима.
„Наводно је образложење да су установили да им се не исплати израда тих кутија јер они могу од неке фирме да их купе по дупло мањој цени, а као нико од нас није квалификован да се распореди на неко друго радно место у оквиру фирме. А посла има свуда. У војном делу људи раде и суботама и недељама. Радници се примају и са бироа, примају се на радна места људи који су померени да раде овде. На списку су људи који су добијали отказе 2019/2020. године, па их тужили и потом враћени на посао, па они који су премештени на картонажу. Има људи који су прошле године учествовали у штрајку, затим људи који су често узимали боловања, свако је на неки начин кажњен јер ово је казна, ја то тако схватам јер посла има, они примају нове раднике, а нас сталне отпуштају. Срамно“, поручује она.
Синдикат: Међу отпуштенима има самохраних мајки и родитеља деце са посебним потребама
Из Асоцијације слободних и независних синдиката Србије потврдили су за Нова.рс наводе запослених у ваљевској фабрики „Крушик“ о отказима.
„Крушик отпушта још 73 радника, тако да је за мање од годину дана из Крушика отпуштено више од 140 радника. Међу отпуштеним радницима налазе се и самохрани родитељи и родитељи деце са посебним потребама, као и руководства синдиката и поред тога што ове кетргорије радника уживају посебну заштиту и на основу закона и Колективног уговора Крушика њима не може да престане радни однос као технолошким вишковима, што је добро познато и руководству Крушика“, истичу из синдиката.
Објашњавају да је као разлог за отпуштање великог броја радника наведено гашење одређених погона.
„Производња ловачке муниције’, ‘Производња картонске амбалаже’ и затварање ‘Истраживачко-развојног центра’ и то би био само још један у низу немуштих оправдања за, у суштини, једини начин за смањење трошкова који директори државних предузећа знају, отпуштање радника, да према наводима Послодавца холдинг корпорација ‘Крушик ад’ Ваљево није уложила велика финасијска средства како би на основу нове потенцијалне сарадње отпочела 2023. године производњу ловачке муниције. Слично је и са Радионицом за израду картонске амбалаже. Тек после отпочињања производње 2023. године констатовано је да производна цена кутије по комаду износи 4,40 евра, а да иста таква кутија може да се у набавци купи за 3.40 евра. Како послодавац у педходном периоду није успео да обезбеди посао за запослене и како није било поруџбина за производ који израђује погон Ловачке муниције, постојање
тог погона постало је економски неоправдано“, пише у саопштењу овог синдиката.
Додају да је недвосмислено утврђено да нема економске оправданости за производњу картонских кутија за паковање мина и радом овог погона.
„Сваки коментар је излишан, осим да надлежно министарство и тужилац под хитно морају да предузму све расположиве законске мере. Посебно је, сада када су Држави пуна уста технолошког развоја, иновација и економије знања, несхватљиво да се гаси Истраживачко развојни центар и то у Крушику, фабрици којој је технолошки развој и нови иновативни производи основа рада и услов опстанка. АСНС указује и упозорава да више, без одговорности и законских санкција, не могу да се арче државне паре и да последице неодговорних и некомпетентних пословних одлука управа државних предузећа не могу и не смеју да трпе радници и њихове породице и то у најтежем могућем виду, губитком посла“, истиче се у саопштењу.
Редакција портала Нова.рс упутила је питања руковоству фабрке „Крушик“ поводом отпуштања радника, али до објављивања овог текста нисмо добили одговоре.
Foto: Nova
Сања Радовановић Нова
