И као што су пре шест месеци представници две стране потпуно супротно гледали на пооштравање казненог система, тако и данас не може да се пронађе много додирних тачака између њих.
Новина која је током усвајања заузела највише простора у медијима тицала се укидања затворске казне од 30 до 40 година. Од 1. децембра, починиоцима најтежих кривичних дела претиће доживотна затворска казна. У тим случајевима, предвиђена је могућност условног отпуста након 27 година казне, осим за неколико најтежих кривичних дела.
За тешко убиство детета или трудне жене, смрти услед силовања, обљубу детета, немоћног лица и обљубу злоупотребом положаја када је уследила смрт детета убудуће неће бити могуће ублажити доживотну казну затвора.
Према речима Александра Перишића, судије Трећег основног суда и члана Управног одбора Удружења судија и тужилаца Србије, замисао иза увођења казне доживотног затвора је да превентивно утиче на извршиоце најтежих дела.
– Како је казна од 40 година уведена 2006. није било довољно времена да се види њен пун ефекат. Међутим, имајући у виду пораст насилних дела у последњем периоду, поготово према деци, законодавац је сматрао да је неопходно увести строжу казну која би превентивно деловала на потенцијалне починиоце, каже Перишић, који је учествовао у радној групи за измене Кривичног законика.
Поред доживотне затворске казне, изменама је предвиђен и низ других мера које збирно треба да имају за циљ смањење стопе криминалитета.
У те мере спада и пооштравање казни за повратнике. Па тако у случајевима у којима између две осуде није прошло пет година суд неће моћи да изрекне казну испод границе прописане законом или блажу врсту казне. Код вишеструких повратника за дела са умишљајем затворска казна не може да буде мања од половине распона за појединачна кривична дела.
Ове мере, истиче Перишић, усмерене су на оне који су упорни у кршењу закона.
– Ове одредбе неће утицати на људе који иза себе немају кривична дела, већ искључиво на оне који крше закон у континуитету. Идеја је да се особа која планира да изврши кривично дело добро замисли пре него што то учини, имајући у виду да му прети знатно виша затворска казна него до сада, наводи Перишић. Ублажавање казне убудуће неће бити могуће ни за неовлашћену продају и стављање у промет опојних дрога.
Пуни ефекти ових измена, напомиње Перишић, требало би да се осете у наредних три или четири године. Како наглашава, убеђен је да ће се видети пад стопе криминалитета као последица ових измена.
НЈегов став не дели Катарина Голубовић, извршна директорка Комитета за људска права (YУЦОМ), тврдећи да је пооштравање Кривичног законика пред парламентарне изборе чист пример пунитивног популизма.
– Не треба заборавити огроман утицај на ограничење суда да одмери казну у складу са досадашњом праксом и то ће унети турбуленције у досадашњем одлучивању и умањити улогу судије у индивидуализацији казне. Такође, казне ће бити дуже. Да ли се кроз дуже казне затвора смањује или повећава могућност ресоцијализације је свакако питање на које треба да одговоре специјални педагози. Они за мишљење нису ни питани, а само успешна ресоцијализација, уз превенцију, смањује стопу криминалитета, каже Голубовић.
Овај пројекат финансира Европска унија у сарадњи са листом Данас. Садржај овог пројекта је искључиво одговорност листа Данас и ни на који начин не одражава ставове и мишљења Европске уније.
В. Јеремић Данас
