Милић је рекао за Војвођански истраживачко-аналитички центар (ВОИЦЕ) да је то начин на који се могу игнорисати правила о пројектном суфинансирању медијских садржаја од јавног интереса путем конкурса.
„Закон о јавном информисању и медијима не уређује питања јавних набавки за услуге информисања, међутим злоупотребама јавних набавки медијима се заправо додељује јавни новац мимо правила конкурсног суфинансирања и на тај начин се заобилазе и правила о конкурсном суфинансирању која су уређена Законом о јавном информисању и медијима“, навео је он.
Према његовој оцени, такве јавне набавке јесу у складу са законом који регулише ту област, али се оне расписују за медије „блиске властима“.
„Јавне набавке за услуге информисања јесу у складу са Законом о јавним набавкама, међутим јављају се други проблеми као на пример да се као једини понуђачи јављају лица блиска владајућим гарнитурама и општинама које расписују јавну набавку. Или да се јавна набавка за информисање од изузетне важности за Нови Сад додели таблоидима из Београда. Или да јавна предузећа директним уговарањем додељују медијима износе који не прелазе 500.000 динара када није потребно справодити јавну набавку“, казао је Милић.
ВОИЦЕ је навео да су преноси седница скупштина општина и градова најчешћи разлог за расписивање јавних набавки, а да се јавне набавке таквог типа обично расписују на тај начин да се на њих могу јавити само локалне телевизије које покривају ту територију.
Додаје се да поједине самоуправе расписују и набавке за информисање грађана о раду органа града, што, како су оценили, представља директно мешање локалне самоуправе у уређивачку политику неког медија.
„Проблематично је што се медијски садржаји настали на овај начин емитују и у оквиру информативног програма медија, без назнаке да се у ствари ради о некој врсти оглашавања“, навео је ВОИЦЕ.
Новинар радија Бум 93 из Пожаревца Урош Урошевић казао је да чињеница да локална самоуправа знатно већа средства из буџета издваја за задовољавање сопственог интереса или сопствену промоцију у медијима, у односу на остваривање јавног интереса у пројектима који се суфинансирају из буџета представља много већи проблем од фаворизовања одређених медија.
„Ако, рецимо, имате јавну набавку за услугу праћења рада локалне самоуправе за телевизију са регионалним покривањем, а притом постоји само једна таква телевизија у Пожаревцу, онда је јасно да се фаворизује одређени медиј. Исти случај је и за штампани медиј регионалног карактера где одређена конкуренција постоји, али ви кроз додатне услове који се односе на радно ангажована лица или опрему прецизно гађате одређену медијску кућу“, казао је Урошевић.
Он је оценио да се на тај начин медијима који свој посао раде професионално шаље порука да им се то не исплати.
Досадашња пракса показује да локалне самоуправе не сносе санкције због оваквих јавних набавки, а Вељко Милић је оценио да су главни разлог за то политички притисци.
„У неким поступањима и те како има елемената кривичног дела, али пошто се ради о додели новца политички подобним медијима, изостаје реакција надлежних органа, вероватно због политичких притисака“, оценио је Милић.
